Book of Common Prayer
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[a] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
Суд и спасење
65 »Открио сам се онима који нису за мене питали,
нашли су ме они који ме нису тражили.
‚Ево ме! Ево ме!‘ рекох народу који ми није призивао Име.
2 Поваздан сам пружао руке народу непокорном,
који хода рђавим путевима, идући за својим мислима,
3 народу који ме непрестано отворено изазива на гнев
приносећи жртве у вртовима
и палећи кâд на циглама,
4 који седи међу гробовима
и ноћи међу стенама,
који једе свињетину
и у лонцима му чорба од нечисте хране,
5 који каже: ‚Склони се!
Не примичи ми се јер сам за тебе пресвет!‘
Они су дим у мојим ноздрвама,
ватра која поваздан гори.
6 »Ево, пише преда мном:
‚Нећу ћутати, него ћу их исплатити у потпуности –
исплатићу их у недра –
7 за ваше грехе и за грехе ваших праотаца‘,
каже ГОСПОД,
‚зато што су палили кâд на горама
и оцрњивали ме на брдима
у недра ћу им одмерити плату за пређашња дела.‘«
8 Овако каже ГОСПОД:
»Као кад у грозду има још сока,
па кажу: ‚Немојте да га уништите,
још у њему има доброга‘,
тако ћу и ја учинити ради својих слугу –
нећу их све уништити.
9 Из Јакова ћу извести потомство
и из Јуде оне који ће наследити планине;
моји изабраници ће их наследити
и моје слуге се тамо населити.
Писмо цркви у Сарду
3 »Анђелу цркве у Сарду напиши:
»‚Ово говори Онај који има седам Божијих духова и седам звезда: Знам твоја дела – на изглед си жив, а у ствари си мртав. 2 Пробуди се и учврсти оно што је још остало, а на умору је, јер нисам нашао да су ти дела савршена у очима мога Бога. 3 Стога се сети онога што си примио и чуо; држи се тога и покај се. Али, ако се не пробудиш, доћи ћу као крадљивац и нећеш знати у који сат ћу те изненадити.
4 »‚Ипак, имаш у Сарду неколико људи који нису окаљали своју одећу. Они ће ходати са мном одевени у бело, јер су достојни. 5 Тако ће и победник обући белу одећу и нећу му избрисати име из Књиге живота, него ћу му име признати[a] пред својим Оцем и пред његовим анђелима.
6 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)
6 После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, 2 а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. 3 Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. 4 (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)
5 Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«
6 То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.
7 Филип му одговори: »Ни двеста динара[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«
8 А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: 9 »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«
10 Исус рече: »Нека људи поседају.«
На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.
11 Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.
12 Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«
13 И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.
14 Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International