Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
20 Нека те Господ услиши у дан невоље,
нека те име Бога Јаковљевог штити.
2 Нека ти пошаље помоћ из Светиње,
са Сиона нека те подупре.
3 Нека се сети свих твојих приноса,
и свеспалницу твоју нека прими. Села
4 Нека ти да̂ што ти срце хоће,
и сваку замисао твоју нека испуни.
5 А ми ћемо клицати ради твог спасења,
и у име Бога нашега дизати заставе.
Нека Господ испуни све твоје молбе.
6 Сада знам да Господ спасава свога помазаника,
и услишава га са свог светог неба,
силним спасењем своје деснице.
7 Једни се хвале колима, други коњима,
а ми именом Господа, Бога нашега.
8 Они посрћу и падају,
ми се дижемо и стојимо.
9 Господе, спаси цара,
услиши нас када призовемо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
21 Господе, по твојој се снази цар весели,
како се много радује твоме спасењу!
2 Дао си му што му срце жели,
прошњу његову ниси одбио. Села
3 Јер сусрео си га добрим благословима,
на главу му ставио круну од сувога злата.
4 Живот је од тебе тражио и живот си му дао;
дуге дане заувек и довека.
5 Велика је твоја слава у твоме спасењу,
подарио си му сјај и величанство,
6 Јер ти му подари благослове довека,
дао му да се весели у радости твог лица.
7 Јер цар се узда у Господа,
и милошћу се Свевишњега неће уздрмати.
8 Рука ће ти наћи све твоје душмане,
десница ти наћи оне што те мрзе.
9 Учинићеш да буду као пећ огњена кад се појавиш,
Господ ће их прогутати у своме гневу,
огањ прождраће их.
10 Истребићеш им потомке са земље,
и семе њихово међу потомцима људи.
11 Јер зло су наумили против тебе,
заверу сковаше, ал’ неће им успети,
12 јер ти ћеш их у бег натерати,
кад им стрелу упериш у лице.
13 Узвиси се, Господе, у својој сили!
А ми ћемо певати и славити твоју снагу.
Псалам Давидов.
23 Господ је мени Пастир,
ни у чему ја не оскудевам.
2 На зеленој паши одмара ме,
води ме на воде починка.
3 Душу моју опоравља,
води ме стазама праведности,
ради свог имена.
4 Па да и долином смртне сене ходам,
нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
штап твој и палица твоја дају ми утеху.
5 Ти простиреш сто преда мном
у присуству мојих душмана,
намазао си уљем главу моју,
и чаша се моја прелива.
6 Да, доброта и милост твоја
пратиће ме у све дане живота мога
и ја ћу становати у Дому Господњем
у данима многим.
Давидов.
27 Господ ми је светлост и спасење,
кога да се бојим?
Господ је моја тврђава,
од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале опаки
да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
они се спотичу и падају.
3 Па да и војска крене против мене,
моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
и тада ћу бити пун поуздања.
4 Једно тражим од Господа
и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
и савет потражим у његовом Дому.
5 Јер он ме склања под сеницу своју
у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
на стену ме подиже.
6 Узвисила се сада моја глава
изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
певаћу Господу, песмом га славити.
7 Чуј, Господе, глас мој,
смилуј ми се, услиши ме!
8 Моје ме срце упућује к теби:
„Тражи лице моје.“
Твоје лице тражим, Господе.
9 Не криј своје лице од мене,
не изручи гневу слугу свога,
ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
Боже спасења мога.
10 Ако ме напусте и отац и мајка,
Господ ће ме примити.
11 Учи ме, Господе, своме путу,
равном ме стазом води,
ради мрзитеља мојих.
12 Не предај ме вољи мога противника,
јер лажни сведоци устају на мене,
који одишу насиљем.
13 Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
у земљи живих.
14 Чекај на Господа:
буди јак и одважна срца,
и чекај на Господа.
Молитва захвална
25 Господе, ти си Бог мој,
узвисујем те, славим твоје име,
зато што си остварио дивоту,
од давнина смишљену верност верну,
2 јер си град претворио у хрпу,
насеље утврђено у рушевину;
тврђава туђинаца више није град –
довека се обновити неће.
3 Тебе зато народ снажни слави,
од тебе се боји град свирепих племена,
4 а ти си уточиште сиротом,
уточиште убогом у невољи његовој;
ти си склониште од непогоде,
заклон од жеге,
јер ћуд је свирепих
као непогода са стране;
5 као жега над сушним тлом,
ти гушиш грају одвратних,
као жегу сенком облака
свирепима се прекинуло певање.
Месијанска свечаност
6 А Господ над војскама спремиће на овој гори
гозбу од сала за све народе,
гозбу од сала, гозбу од вина,
од вина одлежалог, од мождине масне,
од пречишћеног вина одлежалог.
7 И на овој гори он ће здерати
застор што све народе застире
и копрену што све пуке обавија.
8 Он ће смрт победоносно здерати,
и Господар Господ ће сузу отрти
са лица свакога,
и срамоту ће скинути
са свог народа по свој земљи –
зато што је Господ рекао.
9 И говориће се у дан онај:
„Гле, ово је Бог наш.
Њега смо очекивали и он нас је спасао.
Ово је Господ ког смо очекивали;
кличимо и радујмо се, јер он спасава.“
Јованово виђење на Патмосу
9 Ја, Јован, ваш брат и судеоник у невољама, Царству и постојаном подношењу ради Исуса, нађох се на острву које се зове Патмос, због проповедања речи Божије и поруке о Исусу. 10 У дан Господњи, Дух ме обузе, и ја зачух снажан глас иза себе, сличан звуку трубе, 11 како говори: „Запиши оно што видиш и пошаљи у седам цркава: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију.“
12 Кад сам се окренуо да видим чији је то глас, угледао сам седам златних свећњака, 13 и усред свећњака некога „као син човечији.“ Био је обучен у дугу одежду и опасан златним појасем око прсију. 14 Коса на његовој глави била је бела као вуна, или као снег, а његове очи као ужарени огањ. 15 Ноге су му биле као блистава бронза каљена у пећи, а његов глас као хук многих вода. 16 У својој десној руци држао је седам звезда, а из његових уста је излазио мач оштар с обе стране. Лице му је сијало као кад сунце сија пуном снагом.
17 Кад сам га видео, пао сам пред његове ноге као мртав. Али он положи своју десницу на мене и рече: „Не бој се! Ја сам Први и Последњи. 18 Ја сам Живи! Био сам мртав, али, ево, живим од сад и довека, и имам кључеве од смрти и од Света мртвих. 19 Напиши, дакле, што си видео, о садашњим збивањима и о ономе што ће се догодити после тога. 20 Ово је значење тајне о седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећњака су седам цркава.
53 Тада сваки оде својој кући.[a]
Жена ухваћена у прељуби
8 Исус, пак, оде на Маслинску гору. 2 Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. 3 А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. 4 Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. 5 Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ 6 То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили.
Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. 7 Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ 8 Онда се поново сагнуо и писао по тлу.
9 Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао са̂м са оном женом која је стајала у средини. 10 Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ 11 „Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.