Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«
1 Спаси ме својим Именом, Боже,
својом силом ме оправдај.
2 Чуј моју молитву, Боже,
саслушај речи мојих уста.
3 Странци се дигоше на мене,
силници мој живот траже,
људи који не маре за Бога. Села
4 Ево, Бог ми помаже,
Господ је међу онима
који ме подржавају.
5 Нека се зло врати мојим душманима,
затри их својом истином.
6 Принећу ти жртву драговољну;
твом Имену ћу захваљивати, ГОСПОДЕ,
јер је добро.
7 Јер, он ме из свих невоља избавио
и својим очима видех непријатеље поражене.
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
18 Учини добро Сиону у својој наклоности,
опет изгради зидине јерусалимске.
19 Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности,
целе жртве паљенице;
тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.
5 Тешко Асирцу, шиби мога гнева,
у чијој руци је батина моје срџбе!
6 Шаљем га против безбожног народа,
против народа који ме разгневи,
да га ороби и опљачка,
да га изгази као блато на улици.
7 Али њему то није намера,
није то оно што је наумио –
он би да затре
и истреби многе народе.
8 »Зар сви моји заповедници нису цареви?« говори он.
9 »Зар није Кално прошао као Кархемиш,
Хамат као Арпад,
Самарија као Дамаск?
10 Као што ми рука дограби царства идолâ,
чији ликови надмашише оне из Јерусалима и Самарије,
11 исто ћу учинити са Јерусалимом и његовим ликовима
као што сам са Самаријом и њеним идолима.«
12 Када Господ заврши све што има да уради са гором Сион и са Јерусалимом, рећи ће: »Казнићу бахато хвалисање асирског цара и охолост у његовим очима. 13 Јер, он каже:
»‚То сам урадио снагом своје руке
и својом мудрошћу, јер сам уман.
Уклонио сам међе народима,
опљачкао њихова блага;
као јунак сам покорио њихове владаре.
14 Моја је рука нашла богатство народâ
као што се налази гнездо.
Као што се купе остављена јаја,
тако сам ја покупио све земље,
и нико не лепетну крилом,
нити уста отвори да пијукне.‘«
15 Зар се секира хвалише над оним ко њоме замахује,
или се тестера велича над оним ко њоме реже?
Као да шиба узмахује оним ко је диже
или као да батина диже онога ко није дрво!
16 Зато ће Господ, ГОСПОД над војскама, на његове ухрањене
послати болест од које се копни,
под његовим сјајем запалити буктећи огањ.
17 Светлост Израелова постаће огањ,
његов Светац пламен.
У једном дану ће му трње и драч
запалити и прождрети.
18 Сјај његових шума и плодних поља
потпуно ће уништити,
и биће као када болесник копни.
19 Стабала која остану у његовој шуми биће толико
да их и дете може пописати.
17 Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама. 18 Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди. 19 Обећавају им слободу, а сами су робови покварености – јер, свако робује оном што га је савладало. 20 Ако се, наиме, они који су побегли од прљавштина света када су спознали нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње стање горе од оног првог. 21 Јер, било би им боље да нису ни спознали пут праведности него што су, пошто су га спознали, окренули леђа светој заповести која им је предата. 22 Догодило им се оно што кажу истините изреке: »Пас се враћа на своју бљувотину«(A) и »Окупана свиња се враћа да се ваља у каљузи.«
2 А Јован је у тамници чуо за Христова дела, па посла своје ученике 3 да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«
4 »Идите и обавестите Јована о свему што чујете и видите«, одговори им Исус. 5 »Слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. 6 И благо оном ко се о мене не саблазни.«
7 Када су они отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? 8 Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу[a] одећу? Не, они који носе лепу одећу налазе се по царским палатама. 9 Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! 10 То је онај за кога је записано:
‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе,
који ће пред тобом припремити пут.‘(A)
11 »Истину вам кажем: међу рођенима од жена није се појавио нико већи од Јована Крститеља, а најмањи у Царству небеском већи је од њега. 12 Од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско трпи насиље и насилници га грабе. 13 Јер, сви пророци и Закон пророковали су о њему до Јована. 14 А Јован је – ако хоћете да то прихватите – Илија који је требало да дође. 15 Ко има уши, нека чује.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International