Book of Common Prayer
Зајин
49 Сети се обећања мени, твоме слузи,
којим си ми улио наду.
50 Ово је утеха у мом јаду:
твоја реч ме држи у животу.
51 Бахати ми се жестоко изругују,
али ја не скрећем од твога Закона.
52 Сећам се твојих древних закона, ГОСПОДЕ,
и утеху налазим.
53 Бес ме хвата због опаких,
који су твој Закон оставили.
54 Твоје су уредбе моји псалми
у кући где сам само дошљак.
55 Ноћу се твог Имена сећам, ГОСПОДЕ,
и твог Закона се држим.
56 То чиним
јер се твојим налозима покоравам.
Хет
57 Ти си мој део, ГОСПОДЕ;
обећао сам да ћу се твојих речи држати.
58 Свим својим срцем те преклињем:
смилуј ми се као што си обећао.
59 Размислио сам о свом животу
и твојим прописима се вратио.
60 Хитам и не оклевам
да се твојих заповести држим.
61 Иако опаки око мене постављају замке,
твој Закон нећу заборавити.
62 У поноћ устајем да ти захвалим
због твојих закона праведних.
63 Друг сам свима који те се боје
и онима који се твојих налога држе.
64 Пуна је земља твоје љубави, ГОСПОДЕ.
Својим уредбама ме научи.
Тет
65 Учини добро мени, твоме слузи, ГОСПОДЕ,
као што си обећао.
66 Научи ме добром расуђивању и знању,
јер се у твоје заповести уздам.
67 Пре него што ме снашао јад,
застрањивао сам,
али сада се твоје речи држим.
68 Ти си добар и чиниш добро.
Својим уредбама ме научи.
69 Бахати ме изблатише лажима,
али ја се свим срцем твојих налога држим.
70 Срце им је окорело и бешћутно,
а ја у твом Закону уживам.
71 Добро је што ме снашао јад,
да бих твоје уредбе научио.
72 Вреднији ми је Закон из твојих уста
него хиљаде златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Чујте ово, сви народи,
почујте, сви становници света,
2 како мали тако и велики,
како богати тако и убоги.
3 Моја уста говориће мудрост,
а речи из мог срца даће умност.
4 Помно ћу слушати пословицу,
своју загонетку уз лиру ћу објаснити.
5 Зашто да се бојим у данима зла,
кад ме изопачене варалице опколе,
6 они што се у своју моћ уздају
и својим се силним богатством хвале?
7 Нико не може себе да откупи,
не може Богу да плати откупнину за себе –
8 превисока је откупна цена живота,
никад се не може платити –
9 да живи довека и гробну јаму да не види.
10 Јер, свако види да мудри умиру,
да и безумник и глупан пропадају,
да другима остављају своје богатство.
11 Довека ће им гробница бити кућа,
њихово боравиште кроз сва поколења,
макар су земље назвали по себи.
12 Не остаје човек, упркос части коју ужива,
сличан је зверима које угибају.
13 То је судбина оних који се безумно у себе уздају
и њихових следбеника,
којима су миле њихове изреке. Села
14 Као овце, за Шеол су одређени,
смрт им је пастир.
Честити ће владати над њима;
брзо ће пропасти њихово обличје,
Шеол ће им бити боравиште.
15 А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола
и к себи ме узети. Села
16 Не бој се кад се неко обогати,
кад се намножи благо његовог дома.
17 Јер, кад умре, ништа са собом неће понети,
неће с њим у гроб сићи благо његово.
18 Иако се за живота сматрао благословеним –
јер, људи те хвале кад ти добро иде –
19 и он ће отићи поколењу својих праотаца,
где више неће видети светлости.
20 Човек који ужива част, а нема разборитости,
сличан је зверима које угибају.
Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавну неправду су починили.
Нема никога ко чини добро.
2 Бог са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који Бога не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео
где нема места страху.
Бог расу кости оних што су те опседали.
Ти их срамоти извргну,
јер их је Бог одбацио.
6 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад Бог врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
Божији гнев према Израелу
8 Господ посла реч против Јакова
и она паде на Израела.
9 Сав народ ће знати,
Ефрем и житељи Самарије,
који говоре надменог и бахатог срца:
10 »Цигле попадаше,
али зидаћемо од тесаног камена;
смоквина стабла посечена,
али заменићемо их кедровима.«
11 Али ГОСПОД ојача Рецинове душмане,
нахушка његове непријатеље.
12 Арамејци са истока, Филистејци са запада
разјапљеним устима прождреше Израел.
И поред тога, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
13 Али народ се не врати
ономе који га удари
и не потражи ГОСПОДА над војскама.
14 Зато ће ГОСПОД Израелу одсећи и главу и реп,
и палмову грану и трску у истом дану:
15 старешине и угледници су глава,
а реп пророци који уче лажи.
16 Вође овог народа заводе га,
па вођени одоше странпутицом.
17 Зато Господ неће бити задовољан младићима,
нити ће се сажалити на сирочад и удовице.
Јер, сви су безбожни и зли,
сва уста изричу будалаштине.
И поред свега, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
Лажни пророци и учитељи
2 Али, у народу је било и лажних пророка, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће кришом уносити погубне јереси и порицати Господара који их је откупио. Тако ће на себе навући брзу пропаст. 2 Многи ће се повести за њиховом разузданошћу и због њих ће се оцрњивати Пут истине. 3 У својој похлепности, искоришћаваће вас измишљотинама. Али њихова осуда већ одавно виси над њима и њихова пропаст не дрема.
4 Јер, ако Бог није поштедео анђеле који су згрешили, него их је бацио у мрачна гротла пакла[a], да буду чувани за Суд; 5 ако ни стари свет није поштедео када је сручио потоп на његове безбожнике, него је сачувао само Ноја, проповедника праведности, и седморо других; 6 ако је осудио градове Содому и Гомору, претворивши их у пепео, и истакао их за пример будућим безбожницима; 7 ако је избавио праведног Лота, који је био на мукама због разузданог понашања безаконикâ 8 – јер, том праведнику су из дана у дан праведну душу раздирала дела безакоња која је гледао и слушао док је боравио међу њима – 9 то значи да Господ зна како да побожне избави од искушења, а неправедне сачува за казну на Дан суда, 10 и то пре свих оне који иду за прљавом пожудом тела и презиру Господњу власт[b].
Дрски и безобразни, они се не плаше да оцрњују небеска бића[c],
Јован Крститељ припрема пут
(Мт 3,1-12; Лк 3,1-9, 15-17; Јн 1,19-28)
1 Почетак еванђеља о Исусу Христу, Сину Божијем[a].
2 Као што пише код пророка Исаије –
»Ево, шаљем свога гласника испред тебе,
који ће ти припремити пут«;(A)
3 »глас онога који виче у пустињи:
‚Припремите пут Господњи,
поравнајте му стазе!‘«(B)
4 – појавио се Јован, крштавајући у пустињи и проповедајући покајничко крштење за опроштење греха. 5 Долазила му је цела Јудеја и сви Јерусалимљани и признавали[b] своје грехе, а он их је крштавао у реци Јордан. 6 Јован је носио одећу од камиље длаке и кожни појас око бокова, а јео је скакавце и дивљи мед.
7 Проповедао је говорећи: »За мном долази један моћнији од мене – ја нисам достојан ни да се сагнем и да одвежем ремење на његовој обући. 8 Ја сам вас крстио водом[c], а он ће вас крстити Светим Духом.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International