Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
Бог ће довести Асирце да казне Израел
8 ГОСПОД ми рече: »Узми велику плочу и на њој напиши обичном писаљком: Махер-Шалал-Хаш-Базово.«
2 Ја узех за поуздане сведоке свештеника Урију и Захарију сина Јеверехјиног.
3 Потом сам спавао с пророчицом[a], и она затрудне и роди сина.
ГОСПОД ми рече: »Дај дечаку име Махер-Шалал-Хаш-Баз[b], 4 јер, пре него што дечак научи да каже ‚оче‘ и ‚мајко‘, цар Асирије ће однети богатство Дамаска и плен Самарије.«
5 И још ми ГОСПОД рече:
6 »Пошто је овај народ одбацио
мирне воде Шилоаха
и одушевљава се Рецином
и сином Ремалјиним,
7 Господ ће на њега довести
воде Еуфрата[c], силне и велике –
цара Асирије у свем његовом сјају.
Оне ће преплавити све своје прокопе,
излити се преко својих обала
8 и провалити у Јуду.
Ковитлаће кроз њу и поплавити је,
све до грла јој се попети.
Његова раширена крила
прекриће ти сву земљу,
Емануиле.«
9 Испустите ратни поклич, народи,
и бићете сатрти.
Слушајте, све далеке земље:
Спремите се за бој,
и бићете сатрте.
10 Скујте ратни наум –
биће осујећен;
склопите споразум –
неће се одржати.
Јер, Бог је с нама.
11 ГОСПОД ми овако рече док ме је држао чврстом руком и опомињао ме да не идем путем којим иде овај народ:
12 »Не зови завером
све што овај народ зове завером.
Не бој се онога чега се они боје;
не стрепи од тога.
13 ГОСПОДА над војскама сматрај светим;
њега треба да се бојиш,
од њега да стрепиш,
14 и он ће ти бити уточиште.
Али за оба народа Израелова
биће он камен спотицања
и стена саблазни,
а житељима Јерусалима
замка и клопка.
15 Многи од њих ће се спотаћи,
пасти и сломити се,
упасти у клопку и бити ухваћени.«
Упозорење против доконости
6 Налажемо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да избегавате сваког брата који живи доконо, а не у складу са учењем[a] које сте од нас примили. 7 И сами, наиме, знате да треба да се угледате на нас, јер ми међу вама нисмо били докони, 8 нити смо нечији хлеб јели бесплатно, него смо и ноћу и дању вредно и мукотрпно радили да ником од вас не будемо на терету; 9 не зато што на то немамо право, него да вам дамо себе за пример – да се угледате на нас. 10 Јер, када смо били код вас, ово смо вам наложили: »Ако неко неће да ради, нека и не једе.«
11 Чујемо, наиме, да неки међу вама живе доконо: не раде ништа, него дангубе. 12 Таквима налажемо и заклињемо их у име Господа Исуса Христа да раде у миру и да свој хлеб једу. 13 А што се вас тиче, браћо, нека вам не дојади да чините добро.
14 Ако неко не послуша оно што смо рекли у овој посланици, издвојте га. Не дружите се с њим, да се постиди, 15 али га не сматрајте непријатељем, него га опомињите као брата.
Завршни поздрави
16 Нека вам сâм Бог мира увек и на сваки начин дарује мир. Господ са свима вама.
17 Поздрав мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици – тако ја пишем.
18 Милост нашега Господа Исуса Христа са свима вама.
Исус предсказује да ће га се Петар одрећи
(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Јн 13,36-38)
31 »Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу. 32 Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.«
33 »Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!«
34 »Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.«
Новчаник, торба и мач
35 Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?«
»Ништа«, рекоше они.
36 А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. 37 Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано:
‚Убројаше га међу безаконике.‘(A)
Да, испуњава се оно што се односи на мене.«
38 »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«
А он им рече: »Довољно је.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International