Book of Common Prayer
Михтам Давидов.
1 Чувај ме, Боже,
јер у тебе се уздам.
2 Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
без тебе ништа добро немам«,
3 али и о боговима који су свети народима земље:
»Величанствени су,
у њима је сва моја наслада.«
4 Умножиће се муке
оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
ни њихова имена уснама да помињем.
5 ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
ти чврсто држиш што ми је додељено.
6 Међе ми на лепу земљу падоше;
да, прекрасно је моје наследство.
7 Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
чак ме и ноћу опомиње савест.
8 ГОСПОД ми је стално пред очима,
јер ми је здесна, нећу посрнути.
9 Зато ми се срце радује и душа весели.
И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
својим лицем радошћу ме испунити,
теби здесна милином вечном.
Молитва Давидова.
1 Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ,
обрати пажњу на мој вапај.
Саслушај моју молитву,
која не долази с усана лажљивих.
2 Нека ми од тебе дође оправдање на суду,
нека твоје очи виде шта је правично.
3 Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу,
провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи.
Уста ме моја не наводе
4 да чиним што други људи чине.
Речју твојих усана сачувах се
од стаза насиља.
5 Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе,
ноге ми се не оклизнуше.
6 Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити,
саслушај ме и чуј моје речи.
7 Покажи своју љубав чудесну,
ти који десницом својом од душмана спасаваш
оне који се у тебе уздају.
8 Чувај ме као зеницу свога ока.
У сенци својих крила ме сакриј
9 од опаких који на мене насрћу,
од смртних непријатеља који ме окружују.
10 Затворише своје срце бешћутно,
устима надмено говоре.
11 Ушли су ми у траг, већ ме опколише,
очима вребају да ме на земљу оборе
12 као лав што једва чека плен да растргне,
као млади лав што вреба из скровишта.
13 Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га!
Својим мачем од опакога ме избави!
14 Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ,
уклони их из света живих,
а драгоцене своје насити:
нека су им трбуси пуни
и нека својој деци остављају што претекне.
15 А ја, ја ћу у праведности
твоје лице гледати.
Кад се пробудим,
твојим ликом ћу се ситити.
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
8 Јерусалим тетура, а Јуда пада,
јер су им речи и дела против ГОСПОДА,
па пркосе погледу његове Славе.
9 Израз њиховог лица сведочи против њих.
Као Содома се размећу својим грехом
и не крију га.
Тешко њима!
На себе су навукли несрећу.
10 Кажи праведнима да ће им бити добро,
јер ће уживати у плодовима својих дела.
11 Тешко опакоме! Снаћи ће га несрећа,
на њега ће пасти његова дела.
12 Тлачитељи окрутно поступају с мојим народом,
повериоци владају над њим[a].
Мој народе, твоји водичи те заводе,
скрећу те са стазе.
13 ГОСПОД устаје да се расправи,
устаје да суди народу.
14 ГОСПОД се суди
са старешинама и поглаварима свога народа:
»Опустошили сте мој виноград,
у кућама вам опљачкано од сиротиње.
15 С којим правом сатирете мој народ
и сиротињи гњечите лице?«
говори Господ, ГОСПОД над војскама.
Живот по Божијој вољи
4 На крају, браћо, поучили смо вас како треба да живите и угађате Богу – тако како и живите – а сада вас молимо и преклињемо у Господу Исусу да то чините још више. 2 Јер, ви знате каква смо вам упутства дали у име Господа Исуса. 3 А ово је Божија воља: да будете свети, да се клоните блуда, 4 да сваки од вас научи да влада својим телом[a] на свет и частан начин, 5 а не у пожудној страсти као незнабошци, који не познају Бога, 6 да при томе не чините нажао своме брату и не варате га. Господ ће се за све то осветити, као што смо вам већ рекли и упозорили вас. 7 Јер, Бог нас није позвао на нечистоту, него на светост. 8 Стога, дакле, ко то одбацује, не одбацује човека, него Бога, који вам даје свога Светог Духа.
9 О братској љубави нема потребе да вам пишемо, јер сте и сами од Бога поучени да волите један другога. 10 А ви заиста и волите сву браћу у целој Македонији. Само вас молимо, браћо, да то чините још више.
11 Настојте да водите миран живот, да гледате своја посла и да својим рукама радите, као што смо вам наложили, 12 да се долично понашате према онима ван цркве и да вам ни од кога ништа не треба.
Чији је Христос син?
(Мт 22,41-46; Мк 12,35-37)
41 Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син? 42 Сам Давид каже у Књизи псалама:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
43 док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.‘(A)
44 Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«
Упозорење против учитеља закона
(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 11,37-54)
45 Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима: 46 »Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. 47 Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«
Удовичин прилог
(Мк 12,41-44)
21 Исус подиже поглед и угледа богаташе како стављају своје дарове у храмску ризницу.
2 А виде и једну сиромашну удовицу како ставља два лептона[a], 3 па рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих осталих. 4 Јер, сви они су ставили дарове од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све што је имала за живот.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International