Book of Common Prayer
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.
1 ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам.
Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,
2 да ме као лав не растргну и не одвуку,
а никог да ме избави.
3 ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
– ако сам учинио неправду својим рукама,
4 ако сам злом узвратио пријатељу
или без разлога избавио његовог душманина –
5 нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
нека ми живот угази у земљу
и моју част баци у прашину. Села
6 Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
Дигни се против беса мојих душмана!
Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
7 Нека те окружи скуп народâ,
а ти седи високо над њима –
8 нека ГОСПОД суди народима.
Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
по мојој честитости.
9 Докрајчи зло опаких,
а праведне учврсти,
праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.
10 Мој штит држи Бог,
који спасава људе срца честитог.
11 Бог је праведан судија
и поваздан своју срџбу искаљује.
12 Не покаје ли се човек,
Бог ће свој мач наоштрити,
свој лук натегнути и уперити.
13 Спремиће своје оружје смртоносно,
своје стреле запалити.
14 Ево, ко зачне зло
и невољом затрудни,
лаж рађа.
15 Ко рупу копа и продуби је,
сâм пада у јаму коју је ископао.
16 Невоља коју је изазвао
о његову главу се обија,
његово насиље на његово теме силази.
17 Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.
10 Чујте реч ГОСПОДЊУ,
владари Содоме!
Послушај Закон нашега Бога,
народе Гоморе!
11 »Шта ће ми мноштво ваших жртава?«
пита ГОСПОД.
»Доста ми је овнујских паљеница
и лоја утовљене телади.
Није ми мила крв јунаца, јагњади и јарића.
12 Кад долазите пред мене,
ко то тражи од вас,
то гажење мојих дворишта?
13 Не доносите више ништавне дарове!
Кâд ми се гади.
Млади месеци, суботе и сазивања сабора –
не подносим ваше грешне скупове.
14 Мрзим ваше младе месеце и празнике.
Терет ми постадоше,
дојадило ми да их носим.
15 Кад раширите руке у молитви,
сакрићу од вас своје очи.
И да ми мноштво молитви упутите,
не бих их слушао.
Руке су вам огрезле у крви;
16 оперите се, очистите.
Склоните ми своја злодела
испред очију!
Престаните да чините зло;
17 научите да чините добро.
Правду тражите, потлачене избављајте[a],
сироче браните, за удовицу се заузимајте.
18 »Хајде да се расправимо«, каже ГОСПОД.
»Мада су вам греси као скерлет,
могу да буду бели као снег.
Иако су црвени као гримиз,
могу да буду као вуна.
19 Ако будете хтели да се покорите,
јешћете најбоље плодове земље,
20 а ако се одупрете и побуните,
мач ће вас прождрети«,
јер уста ГОСПОДЊА су говорила.
1 Павле, Силван и Тимотеј, цркви Солуњана у Богу Оцу и Господу Исусу Христу:
милост вам и мир[a].
Вера и пример Солуњана
2 Увек за све вас захваљујемо Богу када вас помињемо у својим молитвама 3 и непрестано се пред нашим Богом и Оцем сећамо вашег дела проистеклог из вере, труда подстакнутог љубављу и истрајности надахнуте надом у нашега Господа Исуса Христа.
4 Знамо, браћо коју Бог воли, да сте изабрани, 5 јер вам наше еванђеље није дошло само с речима него и са силом и са Светим Духом и са дубоким уверењем. Знате како смо се понашали међу вама, ради вас, 6 а ви сте се угледали на нас и на Господа. Примили сте Реч у великој невољи, с радошћу Светога Духа. 7 Тако сте постали узор свима вернима у Македонији и Ахаји. 8 Јер, не само да је од вас Господња реч одјекнула у Македонији и Ахаји него је ваша вера у Бога постала свуда позната. Зато нема потребе да о томе нешто говоримо. 9 Људи, наиме, сами причају како смо дошли к вама и како сте се од идолâ окренули Богу, да бисте служили Богу живом и истинитом 10 и са небеса ишчекивали његовог Сина, кога је васкрсао из мртвих – Исуса, који нас спасава од гнева који долази.
Одакле Исусу власт?
(Мт 21,23-27; Мк 11,27-33)
20 Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама, 2 па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«
3 »И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми: 4 да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«
5 А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘ 6 А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«
7 Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«
8 Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International