Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
1 Алилуја!
Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
на већу честитих и на скупу.
2 Велика су ГОСПОДЊА дела –
жељно их ишчекују сви којима су мила.
3 Сјајно је и величанствено његово дело
и праведност његова остаје довека.
4 Учинио је да се његова чудесна дела памте.
ГОСПОД је милостив и сажаљив.
5 Храну даје онима који га се боје,
довека се сећа свога Савеза.
6 Силу својих дела свом народу показа,
земље незнабожаца даде им у посед.
7 Истинита су и праведна његова дела,
поуздани су његови налози;
8 чврсто стоје заувек и довека,
на истини и правичности засновани.
9 Он посла откупљење свом народу,
заповеди да његов Савез буде довека.
Свето је и страшно његово Име.
10 Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
разумни су сви који његове налоге извршавају.
Хвале о њему остају довека.
1 Алилуја!
Благо човеку који се боји ГОСПОДА,
који силно ужива у његовим заповестима.
2 Потомство ће му бити моћно на земљи,
биће благословено поколење честитих.
3 Богатство и благо у његовом су дому
и његова праведност остаје довека.
4 И у тами светлост сија честитима,
сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.
5 Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам,
који своје послове обавља праведно
6 – никада неће посрнути.
Спомен на праведника остаје довека.
7 Не плаши се рђавих вести,
срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.
8 Срце му је спокојно, не боји се,
ликујући гледа своје душмане.
9 Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.
Његов рог у части се уздиже.
10 Види то опаки, и гневи се,
зубима шкргуће и нестаје.
Пропашће оно за чим опаки жуди.
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
1 Виђење о Јуди и Јерусалиму, које је имао Исаија син Амоцов у време владавине јудејских царева Озије, Јоатама, Ахаза и Езекије.
Бунтовни народ
2 Чујте, небеса, почуј, земљо, јер ГОСПОД говори:
»Подигао сам децу, одгајио их,
али она се побунише против мене.
3 Во познаје свога власника
и магарац јасле господарове,
а Израел не познаје, мој народ не разуме.«
4 О, грешног ли народа,
рода притиснутог кривицом,
порода зликовачког, покварене деце.
Оставили су ГОСПОДА,
презрели Свеца Израеловог
и окренули му леђа.
5 Зашто да још добијате батине?
Зашто истрајавате у побуни?
Сва вам глава болесна, срце изнемогло.
6 Од главе до пете нигде ништа здраво
– повреде, модрице, отворене ране,
ни очишћене, ни превијене, ни ублажене уљем.
7 Земља вам опустела,
градови попаљени ватром.
Њиве вам странци харају пред вама;
пустоше их као што само странци умеју.
8 Кћи сионска остаде
као сеница у винограду,
као колибица у пољу краставаца,
као град под опсадом.
9 Да нам ГОСПОД над војскама
не остави неколико преживелих,
постали бисмо као Содома,
на Гомору бисмо личили.
Дан Господњи
3 Драги моји, ово је већ друга посланица коју вам пишем. И у једној и у другој вас подсећањем подстичем на здраво размишљање 2 и желим да се сетите речи које су у прошлости изрекли свети пророци и заповести Господа и Спаситеља, које су вам пренели ваши апостоли.
3 Пре свега знајте ово: у последње дане доћи ће ругаоци, који ће се ругати и ићи за својим пожудама 4 и говорити: »Шта је с обећањем о његовом Доласку? Откад су праоци помрли, све је исто од постанка света[a].« 5 Јер, они намерно заборављају да небеса постоје одавно и да је земља настала Божијом речју из воде и кроз воду. 6 Том водом је и потопљен и уништен тадашњи свет, 7 а том истом Речју су садашња небеса и земља спремљени за огањ – чувају се за Дан суда и пропасти безбожних људи.
8 Али, не заборавите једно, драги моји: код Господа је један дан као хиљаду година, а хиљаду година као један дан. 9 Господ не одуговлачи да испуни обећање, као што неки мисле да одуговлачи, него је стрпљив према вама, пошто не жели да ико пропадне, него да се сви покају.
10 А Дан Господњи ће доћи као крадљивац. Небеса ће нестати уз силну тутњаву, стихије ће се, ужарене, распасти, а земља и сва дела на њој биће огољена[b].
Прича о десет девојака
25 »Царство небеско ће тада бити као десет девојака[a] које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. 2 Пет их је било неразумних, а пет мудрих. 3 Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, 4 а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. 5 Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше.
6 »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘
7 »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке.
8 »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘
9 »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘
10 »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше.
11 »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘
12 »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘
13 »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International