Book of Common Prayer
Давидов. Када је отишао од Авимелеха, пред којим се претварао да је луд, па га је овај отерао.
1 Благосиљаћу ГОСПОДА у свако доба,
стално га хвалити својим устима.
2 Душа ће ми се хвалити ГОСПОДОМ –
чуће то кротки и обрадовати се.
3 Величајте са мном ГОСПОДА,
заједно узвисујмо Име његово.
4 Тражио сам ГОСПОДА,
и он ме услишио
– избавио ме од свих мојих страхова.
5 Који у њега гледају, озарени су,
лице им никад не облива стид.
6 Ево, сиромах завапи,
и ГОСПОД га услиши
и спасе из свих невоља.
7 Анђео ГОСПОДЊИ диже табор
око оних који се ГОСПОДА боје
и избавља их.
8 Окусите и видите да је ГОСПОД добар;
благо човеку који се у њега узда.
9 Бојте се ГОСПОДА, ви свети његови,
јер који га се боје ничим не оскудевају.
10 И лавови могу немати хране и огладнети,
али они који траже ГОСПОДА
ничег доброг нису лишени.
11 Дођите, децо, саслушајте ме,
учићу вас страху од ГОСПОДА.
12 Ако уживаш у животу
и желиш да видиш многе дане среће,
13 чувај свој језик од зла
и своје усне од лажљивих речи.
14 Клони се зла и чини добро,
тражи мир и за њим иди.
15 Очи су ГОСПОДЊЕ на праведнима,
његове уши чују њихове вапаје.
16 Лице је ГОСПОДЊЕ против оних
који чине зло,
да спомен на њих уклони са земље.
17 Праведни завапе, и ГОСПОД их чује,
избавља их из свих невоља.
18 ГОСПОД је близу онима
који су сломљеног срца
и спасава оне чији је дух скршен.
19 Праведника могу снаћи многе невоље,
али га ГОСПОД из свих њих избавља;
20 све кости му чува,
ниједна од њих неће се сломити.
21 Зло ће погубити опакога
и кажњени ће бити који мрзе праведника.
22 ГОСПОД откупљује своје слуге,
нема казне за онога ко се у њега узда.
Слуга ГОСПОДЊИ
49 Слушајте ме, острва,
чујте ово, далеки народи:
Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,
док сам још био у њој, име ми је помињао.
2 Уста ми је направио као оштар мач,
у сенци своје руке ме сакрио;
учинио ме углачаном стрелом
и сакрио у свом тоболцу.
3 Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,
на ком ћу показати своју Славу.«
4 Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,
снагу низашта, улудо истрошио.
Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада
и код мога Бога је моја награда.«
5 А сада каже ГОСПОД –
он који ме је у мајчиној утроби обликовао
да му будем слуга,
да му вратим Јакова,
да му саберем Израела
јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ
и мој Бог ми је снага –
6 он каже: »Премало је за тебе
да ми будеш само слуга
који ће Јаковљева племена довести назад
и вратити преживеле Израелове:
Учинићу те светлошћу за незнабошце,
да моје спасење пронесеш до крајева земље.«
Христови апостоли
4 Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни. 2 Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни. 3 А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим, 4 јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан – Господ је тај који ми суди. 5 Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.
6 Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог. 7 Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?
8 Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви. 9 Јер, чини ми се да је нас апостоле Бог ставио на зачеље, као оне који су осуђени на смрт, јер смо постали ругло за цео свет, и за анђеле и за људе. 10 Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте часни, а ми презрени. 11 Све до овог часа и гладујемо и жедни смо и голи смо и туку нас и потуцамо се 12 и мучимо се радећи својим рукама. Кад нас вређају – благосиљамо; кад нас прогоне – трпимо; 13 кад нас грде – узвраћамо лепим. Постадосмо смеће света, свачији отпад све досад.
14 Не пишем вам ово да вас постидим, него да вас опоменем као своју драгу децу. 15 Наиме, да имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас ја еванђељем родио у Христу Исусу. 16 Стога вас преклињем: на мене се угледајте.
(1. Лет 16,23-33)
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму!
Певај ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Певајте ГОСПОДУ, Име му благосиљајте!
Из дана у дан његово спасење објављујте!
3 О његовој слави причајте међу незнабошцима,
о чудима његовим међу свим народима.
4 Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
бојати га се треба више од свих богова.
5 Јер, ништавни су сви богови народâ,
а ГОСПОД је небеса начинио.
6 Пред њим су сјај и величанство,
сила и лепота у његовом су светилишту.
7 Дајте ГОСПОДУ, породице народâ,
дајте ГОСПОДУ славу и силу.
8 Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена.
Дар донесите и у његова дворишта уђите,
9 поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
Дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу незнабошцима: »ГОСПОД царује!«
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он ће народима судити правично.
11 Нека се радују небеса,
нека кличе земља,
нека грми море и све што је у њему,
12 нека се радују поља и све на њима.
Тада ће све шумско дрвеће клицати
13 пред ГОСПОДОМ, јер он долази,
он долази да суди земљи.
Судиће свету у праведности
и народима у својој верности.
Псалам. За захваљивање.
1 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Служите ГОСПОДУ с радошћу,
долазите пред њега кличући!
3 Знајте да је ГОСПОД Бог.
Он нас је начинио, и ми смо његови,
његов народ, стадо његовог пашњака.
4 Са захвалницом улазите кроз његове капије
и са хвалом у његова дворишта.
Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
5 Јер, ГОСПОД је добар;
љубав његова остаје довека
и његова верност кроз сва поколења.
Први ученици
35 Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.
36 Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«
37 Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.
38 Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?«
Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«
39 »Дођите и видећете«, рече им он.
И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата[a].
40 Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. 41 Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – 42 и одведе га к Исусу.
Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«[b].
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International