Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
7 Када су наши праоци били у Египту,
твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
па се побунише крај мора, Црвеног мора.
8 Али он их спасе свога Имена ради,
да обзнани своју силу.
9 Он запрети Црвеном мору,
и оно пресуши,
кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
10 Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
откупи их из руку непријатељевих.
11 Воде прекрише њихове душмане,
ни један једини не остаде жив.
12 Тада повероваше његовим речима
и хвалоспев му отпеваше.
13 Али брзо су заборавили његова дела
и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
24 Потом презреше земљу пожељну,
његовој речи не повероваше.
25 Гунђали су у својим шаторима,
глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
26 Зато им се подигнуте руке заклео
да ће мртви попадати по пустињи,
27 да ће им потомци пасти међу народе
и да ће их раштркати по земљама.
28 Везали су се за Ваала Пеорског
и јели жртве принете мртвима[a].
29 Својим делима разгневише ГОСПОДА,
и помор изби међу њима.
30 Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
и помор престаде.
31 То му се урачуна у праведност
за сва поколења довека.
32 Разјарише га крај водâ Мериве,
па Мојсија задеси невоља због њих:
33 пошто су му огорчили дух,
он несмотрене речи изговори.
34 Не затреше народе
као што им је ГОСПОД заповедио,
35 него се измешаше с незнабошцима
и научише да чине исто што и они.
36 Служили су њиховим идолима,
који им постадоше замка.
37 Своје синове и кћери
жртвовали су демонима.
38 Недужну крв су проливали,
крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
и земља се оскврнави крвљу.
39 Тако су се каљали својим поступцима
и постали неверни због својих дела.
40 Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
и његов посед му се згади.
41 Предаде их у руке незнабошцима,
па над њима завладаше они што их мрзе.
42 Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
43 Много их је пута избављао,
а они су и даље бунтовне науме ковали
и све дубље тонули у грех.
44 Али он погледа на њихову невољу
када је чуо њихов вапај
45 и ради њих се сети свога Савеза.
Сажали се због своје велике љубави
46 и учини да се на њих сажале
сви који су их засужњили.
47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
и да се хвалама теби поносимо.
48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Нека сав народ каже: »Амин!«
Алилуја!
ГОСПОД ће се старати о Јуди
10 »Тражите од ГОСПОДА кишу у пролеће.
ГОСПОД је тај који ствара кишне облаке и пљусак,
да се свачије поље зазелени.
2 »Идоли изричу лажи
и гатаоци имају лажна виђења.
О лажним сновима говоре
и варљиву утеху нуде.
Зато људи лутају као овце –
у невољи су, јер немају пастира.
3 »Плануо сам гневом на пастире
и казнићу предводнике.
Јер, ГОСПОД над војскама стараће се о свом стаду,
народу Јуде,
и учинити да буде као гиздав коњ у боју.
4 »Од њих ће доћи угаони камен,
од њих шаторски кочић,
од њих бојни лук,
од њих сваки владар.
5 »Заједно ће бити као ратници
који газе блато на улицама.
Бориће се, јер је ГОСПОД с њима,
и збацити јахаче.
6 »Оснажићу народ Јуде
и спасти народ Јосифов.
Опет ћу их сабрати,
јер сам се сажалио на њих.
Биће као да их никад нисам ни одбацио,
јер ја сам ГОСПОД, њихов Бог,
и услишићу их.
7 »Ефремовци ће бити попут ратникâ
и веселити се као да су се напили вина.
Њихова деца ће то видети и обрадовати се;
из срца ће клицати због ГОСПОДА.
8 »Зазвиждаћу им и сабрати их.
Откупићу их, и опет ће их бити много као пре.
9 »Иако сам их расуо међу народе,
они ће ме се сећати и у далеким крајевима.
Преживеће и они и њихова деца
и вратити се.
10 »Вратићу их из Египта
и сабрати их из Асирије.
Довешћу их у Гилад и Либан,
и неће бити довољно места за све.
11 »Проћи ће кроз море невоља,
а ја ћу ударити морске таласе
и дубине Нила ће пресушити.
Биће понижена охола Асирија
и жезло одузето Египту.
12 »Оснажићу их у ГОСПОДУ
и они ће својим животом прославити његово Име«,
говори ГОСПОД.
Чинимо добро свима
6 Браћо, ако неко и буде затечен у неком преступу, ви који сте духовни исправите га у духу кроткости. Само, чувај се, да и ти не паднеш у искушење. 2 Носите бремена један другога и тако ћете испунити Христов закон. 3 Јер, ако неко мисли да је нешто – а није ништа – самог себе заварава. 4 Свако треба сâм да испита своје дело. Тада ће моћи да се поноси самим собом, не поредећи се са другим, 5 јер свако треба да носи свој терет.
6 Онај кога уче Речи треба сва своја добра да подели са својим учитељем.
7 Не заваравајте се: Бог се не да исмевати. Јер, што год човек сеје, то ће и жњети. 8 Ко сеје у своје тело, из тела ће жњети распадљивост. А ко сеје у Духа, из Духа ће жњети вечни живот. 9 Не посустајмо чинећи добро, јер ћемо, ако не клонемо, жњети у право време. 10 Стога, дакле, док имамо прилику, чинимо добро свима, а пре свега браћи по вери[a].
Исус и деца
(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)
15 Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.
16 Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. 17 Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«
Богати поглавар
(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)
18 Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«
19 »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. 20 Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘(A)«
21 А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«
22 Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
23 Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.
24 Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26 А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«
27 »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«
28 Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29 »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, 30 а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International