Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Опомена свештеницима
2 »А сад, свештеници, ова опомена је за вас: 2 Ако не послушате и ако чврсто не одлучите да указујете част мом Имену«, каже ГОСПОД над војскама, »послаћу на вас проклетство и проклети ваше благослове. И већ сам их проклео, јер нисте чврсто одлучили да ми указујете част.
3 »Ево казнићу ваше потомке. Размазаћу вам измет по лицу, измет жртава које приносите за време светковина, и бићете однети с њим. 4 Тада ћете знати да сам вам послао ову опомену да би се наставио мој савез с Левијем«, каже ГОСПОД над војскама. 5 »Мој савез с њим био је живот и мир, и то сам му дао. Испунио сам га страхом, и он ме се бојао и плашио се мога Имена. 6 Из уста му је излазила истинита поука и неправда се није нашла на његовим уснама. Живео је преда мном у миру и честитости и многе је одвратио од греха. 7 Свештеникове усне треба да чувају знање и из његових уста треба тражити поуку, јер он је гласник ГОСПОДА над војскама.
8 »Али ви сте скренули с пута и учинили својим учењем да многи посрну. Прекршили сте савез с Левијем«, каже ГОСПОД над војскама. 9 »Стога сам учинио да будете презрени и понижени пред целим народом, јер се нисте држали мојих путева, него сте Закон примењивали пристрасно.«
Јудино неверство
10 Зар немамо сви једног оца? Зар нас није створио један Бог? Зашто смо онда неверни један другом и тако скврнавимо савез наших праотаца? 11 Јуда је постао неверан. Гнусоба је учињена у Израелу и Јерусалиму: Јуда је оскврнавио светилиште које ГОСПОД воли и оженио се кћери туђега бога. 12 Нека ГОСПОД искорени из Јаковљевих шатора свакога ко тако учини, ма ко он био, макар приносио жртву ГОСПОДУ над војскама.
13 И ово чините: прекривате ГОСПОДЊИ жртвеник сузама, плачући и кукајући, јер он више не обраћа пажњу на вашу жртву, нити му је мило да је од вас прими.
14 А ви питате: »Зашто је тако?«
Зато што је ГОСПОД сведок између тебе и жене твоје младости, којој си неверан, иако ти је другарица, жена с којом си склопио брачни савез. 15 Зар није учинио да будете једно тело и један дух? Зашто једно? Зато што тражи побожно потомство[a]. Стога пази да не будеш неверан жени своје младости.
16 »Мрзим развод«, каже ГОСПОД, Бог Израелов, »и онога ко облачи насиље као одећу«, каже ГОСПОД над војскама. Зато добро пазите да не будете неверни.
Опомена против хвалисања
13 Чујте сада, ви који говорите: »Данас или сутра отпутоваћемо у тај и тај град, па ћемо тамо провести годину дана, трговати и зарадити.« 14 Па ви не знате ни шта ће бити сутра! Јер, шта је ваш живот? Ви сте измаглица која се начас појави, а онда ишчезне. 15 Уместо да говорите: »Ако Бог буде хтео, поживећемо и учинити ово или оно«, 16 ви се хвалишете и правите се важни. Свако такво хвалисање је зло. 17 Ко, дакле, зна како да чини добро, а не чини га, чини грех.
Упозорење богаташима
5 Чујте сада ви, богаташи. Заплачите и закукајте због беде која ће вас снаћи! 2 Иструну ваше богатство, а одећу вам изједоше мољци. 3 Зарђаше вам злато и сребро – њихова рђа ће сведочити против вас и прождрети вам тело као огањ. Згрнусте благо у последње дане. 4 Ево виче надница што сте је ускратили радницима који су пожњели ваше њиве и вика жетелаца допрла је до ушију Господа над војскама. 5 Живели сте на земљи раскошно и распусно; утовили сте се[a] на дан клања. 6 Осудили сте и убили праведника; он вам се не противи.
Долазак Божијег царства
(Мт 24,23-28, 37-41)
20 Једном када су га фарисеји питали када ће доћи Божије царство, Исус им одговори: »Божије царство не долази као нешто што се види. 21 Људи неће моћи да кажу: ‚Ево га овде!‘ ни: ‚Ено га онде!‘, јер Божије царство је у вама[a].«
22 А ученицима рече: »Долази време када ћете жудети да видите само један дан Сина човечијега, али га нећете видети. 23 А људи ће вам говорити: ‚Ено га онде!‘ или: ‚Ево га овде!‘ Не идите онамо и не јурите за њима. 24 Јер, као што муња, када севне, обасја небо од једног краја до другог, тако ће бити и са Сином човечијим на његов дан. 25 Али он прво мора много да препати и овај нараштај мора да га одбаци.
26 »Као што је било у Нојево време, тако ће бити и у дане Сина човечијега. 27 Људи су јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег. Онда је дошао потоп и све их уништио. 28 Биће и као што је било у Лотове дане: људи су јели и пили, куповали и продавали, садили и градили. 29 А оног дана кад је Лот изашао из Содоме, горући сумпор запљушта с неба и све их уништи.
30 »Тако ће бити и онога дана када се појави Син човечији. 31 Ако се неко тога дана затекне на крову, а ствари су му у кући, нека не силази да их узме. И ко се затекне у пољу, нека се не враћа. 32 Сетите се Лотове жене! 33 Ко покуша да сачува свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот, сачуваће га. 34 Кажем вам: те ноћи биће двоје у једној постељи – једно ће се узети, а друго оставити. 35 Две жене ће заједно млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.« 36 [b]
37 »Где то, Господе?« упиташе га.
А он им рече: »Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International