Book of Common Prayer
Маскил Етана Езраховца.
1 О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
2 Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
да си верност на самом небу учврстио.
3 »Савез сам склопио са својим изабраником,
заклео се своме слузи Давиду:
4 ‚Твоје потомство учврстићу довека
и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села
5 Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
твоју верност на скупу светих.
6 Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
7 Страшан је Бог на већу светих,
већи и страшнији од свих око себе.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
9 Ти узбурканим морем владаш,
кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
љубав и истина пред тобом иду.
15 Благо народу који зна да ти кличе:
он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
наш цар Свецу Израеловом.
19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
»Помоћ сам пружио ратнику,
изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
38 Али ти одбаци, презре
и разјари се на помазаника свога.
39 Ти раскиде савез са својим слугом
и круну му укаља збацивши је на земљу.
40 Ти му све зидине проби
и сва његова утврђења претвори у рушевине.
41 Ко год прође путем, пљачка га;
ругло постаде својим суседима.
42 Уздигао си десницу његових душмана,
учинио да ликују сви његови непријатељи.
43 Ти му отупи оштрицу мача
и у боју га не подржа.
44 Ти учини крај његовом сјају
и престо му баци на земљу.
45 Ти му скрати дане младости
и срамотом га покри. Села
46 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека скривати?
Докле ће твоја јарост горети као огањ?
47 Сети се како је кратак мој живот,
како си ништавним учинио живот људски.
48 Који човек живи а да неће видети смрт?
Може ли свој живот спасти Шеолове руке? Села
49 Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ,
на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?
50 Сети се, Господе, како су вређали твог слугу,
како у срцу носим увреде свих народа,
51 којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.
52 Благословен ГОСПОД довека!
Амин! Амин!
2 Стаћу на своје стражарско место
и поставити се на бедем.
Пазићу да видим шта ће ми рећи
и како ће одговорити на моје притужбе.
Божији одговор
2 ГОСПОД одговори:
»Запиши виђење. Читко га урежи у плочице да свако може брзо да га прочита. 3 Ово виђење је за одређени час. Оно говори о крају и неће се изјаловити. Ако се задржи, ти само чекај – сигурно ће доћи и неће закаснити.
4 »Погледај надменога – нема у њему честитости. Али праведник ће живети од вере.
9 »Тешко оном ко се обогатио непоштеним добитком, да би своје гнездо свио на високом месту не би ли умакао несрећи! 10 Осрамотио си свој дом снујући пропаст многих народа и тако прокоцкао свој живот.
11 »Камен из зида ће завикати,
а кровна греда му одговорити.
12 »Тешко оном ко град подиже на проливеној крви
и насеље оснива на злочину.
13 Зар није ГОСПОД над војскама одредио
да је људски труд намењен огњу
и да се народи муче узалуд?
14 Јер, земља ће се испунити
спознањем Славе ГОСПОДЊЕ
као што вода прекрива море.
15 »Тешко оном ко ближњему даје пиће,
сипајући га из мешине док се овај не опије,
да би гледао његову голотињу.
16 Срамотом ћеш се испунити, а не славом.
Сада је на тебе ред!
Пиј и ти, па се обнажи.
Стиже ти чаша из деснице ГОСПОДЊЕ,
па ће бешчашће прекрити твоју славу.
17 Преплавиће те насиље
које си починио над Либаном,
престравити те покољ животиња.
Јер, ти си пролио људску крв
и извршио насиље над земљом и насељима
и свим житељима у њима.
18 »Каква је корист од идола,
пошто га је исклесао човек?
Или од ливеног лика,
учитеља лажи?
Јер, његов творац се узда у своје створење,
иако је само немушто ништавило начинио.
19 Тешко оном ко каже дрвету: ‚Пробуди се!‘
и немом камену: ‚Устани!‘
Зар то да некога учи?
Златом и сребром је опточено,
али животног даха нема у њему.
20 А ГОСПОД је у своме светом Храму;
нека сва земља умукне пред њим.«
Вера и дела
14 Каква је корист од тога, браћо моја, ако неко говори да има веру, а нема дела? Зар таква вера може да га спасе? 15 Ако неки брат или сестра немају шта да обуку или немају да једу сваког дана, 16 а неко од вас им каже: »Идите у миру, утоплите се и наједите«, а не дâ им оно што им је потребно за тело, каква је корист од тога? 17 Тако је и вера, ако нема делâ, сама по себи мртва.
18 Али неко ће рећи: »Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми своју веру без делâ, а ја ћу ти показати веру својим делима.«
19 Ти верујеш да постоји само један Бог. Добро чиниш! И ђаволи то верују и дрхте!
20 Хоћеш ли да сазнаш, неразумни човече, да је вера без делâ безвредна[a]? 21 Зар наш праотац Авраам није био оправдан делима када је на жртвенику принео свог сина Исаака? 22 Видиш да се вера удружила с његовим делима и да су дела допунила веру. 23 А испунило се и Писмо које каже: »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност«(A) и би назван Божијим пријатељем. 24 Видите да се човек оправдава делима, а не само вером.
25 Зар се није тако и блудница Раава оправдала делима када је примила гласнике и извела их другим путем?
26 Као што је тело без духа мртво, тако је мртва и вера без делâ.
Богаташ и Лазар
19 »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. 20 А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, 21 и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.
22 »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. 23 У Подземљу[a], где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, 24 па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘
25 »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. 26 Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘
27 »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, 28 јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘
29 »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘
30 »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘
31 »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International