Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. На гититу. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Како је дивно твоје Боравиште,
ГОСПОДЕ над војскама!
2 Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ,
срце и тело ми кличу Богу живоме.
3 Чак и врабац себи налази дом
и ластавица гнездо за себе,
где ће своје птиће излећи,
крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама,
Царе мој и мој Боже.
4 Благо онима што у твом Дому бораве
– они те без престанка хвале. Села
5 Благо онима чија је снага у теби,
који су се у срцу одлучили за ходочашће.
6 Док пролазе долином Баха,
у место пуно извора је претварају,
а јесења киша благословима је прекрива.
7 Све више им расте снага
док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву,
саслушај ме, Боже Јаковљев. Села
9 Погледај наш штит, Боже,
лице помазаника свога погледај с наклоношћу.
10 Бољи је један дан у твојим двориштима
од хиљаду других.
Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога
него да станујем у шаторима опаких.
11 ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит.
ГОСПОД даје милост и славу;
ниједно добро не ускраћује
онима чији је живот беспрекоран.
12 ГОСПОДЕ над војскама,
благо човеку који се у тебе узда.
27 А ви сте Христово тело и, појединачно, удови. 28 Бог је у Цркви поставио, прво, апостоле, па пророке, па учитеље, па чудотворце, па оне који имају дарове лечења, помагања, управљања, говорења разним чудним језицима. 29 Зар су сви апостоли? Зар су сви пророци? Зар су сви учитељи? Зар су сви чудотворци? 30 Зар сви имају дарове лечења? Зар сви говоре чудне језике? Зар сви тумаче?
31 Чезните за већим милосним даровима, а ја ћу вам показати најизврснији пут.
Љубав
13 Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече. 2 И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам. 3 Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4 Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна; 5 није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло; 6 не радује се неправди, а радује се истини; 7 све штити, све верује, свему се нада, све трпи.
8 Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће! 9 Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо, 10 а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично. 11 Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње. 12 Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.
13 Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.
Прича о окрутном слузи
21 Тада Петар приђе Исусу и упита га: »Господе, колико пута може мој брат да згреши против мене, а ја да му опростим? Седам пута?«
22 »Кажем ти«, рече му Исус, »не седам, него седамдесет седам.
23 »Стога је Царство небеско слично цару који је одлучио да среди рачуне са својим слугама. 24 Када је почео да обрачунава, доведоше му једнога који му је дуговао десет хиљада таланата[a]. 25 Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.
26 »Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘ 27 И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.
28 »А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара[b], па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘
29 »Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘ 30 Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.
31 »Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.
32 »Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио! 33 Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘ 34 И његов господар се разгневи, па га предаде тамничарима да га муче док му не врати цео дуг.
35 »Тако ће мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од свега срца не опрости своме брату.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International