Book of Common Prayer

⁴ Ја не седим с лажљивцима,
    с лицемерима се ја не дружим.
⁵ Ја мрзим збор зликоваца,
    с опакима нећу ни да седнем.
⁶ Руке перем у својој невиности,
    и идем око твог жртвеника, Господе,
⁷ да гласно уздигнем глас хвалоспева,
    и другима причам о свим твојим чудима.

⁸ Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
    место у коме пребива твоја слава.
⁹ Не погуби моју душу с грешницима,
    ни мој живот с људима крволочним;
¹⁰ на рукама је њима безакоње,
    а десница пуна им је мита.
¹¹ А ја ћу ходати у недужности;
    откупи ме, смилуј ми се!

¹² Моја нога стоји на равном месту:
    на зборовима благосиљаћу Господа.

³ Не одведи ме с опакима,
    с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
    а у срцу злоба им почива.
⁴ Врати им по делима њиховим,
    и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
    ти им врати што су заслужили.

⁵ Пошто не маре за дела Господња,
    нити за дела руку његових,
    срушиће их, подићи их неће.

⁶ Нека је благословен Господ,
    јер је чуо глас мога преклињања.
⁷ Господ је моја снага и мој штит,
    у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
    својом песмом даваћу му хвале.

⁸ Господ је снага свом народу,
    тврђава спасења свом помазанику.
⁹ Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
    Напасај га и носи заувек!

² Јер он ласка себи
    и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
³ Злобне су и заводљиве речи његових уста,
    престао је да показује мудрост, да чини добро.
⁴ Он злобу смишља на постељи својој,
    предао се путу неваљалом,
    зла се не одриче.

⁵ О, Господе, милост ти је до небеса,
    а верност ти је до облака.
⁶ Праведност је твоја попут горе Божије,
    а твоја је правда дубина голема.
    Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
⁷ Како је скупоцена милост твоја, Боже,
    потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
⁸ Сите се изобиљем твога Дома,
    напајаш их реком твојих добара.
⁹ Јер у теби је врело живота,
    у твом светлу ми видимо светло.

¹⁰ Милост своју пружи онима који те познају,
    и праведност своју онима срца честитога.
¹¹ Нога поносита нек ми не прилази,
    рука зликоваца нек ме не протера.
¹² Ено, падоше они који раде злобно,
    срушени су и дићи се неће моћи.

⁴ „Објави ми, Господе, мој свршетак
    и колика је дужина мојих дана,
    да бих знао како сам пролазан.
⁵ Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
    и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
    тек је дашак. Села

⁶ Баш као сенка човек пролази;
    узалуд се кида и скупља богатство,
    а не зна ко ће га побрати.

⁷ Чему сада да се надам, Господе?
    Моја нада је у теби.
⁸ Избави ме од свих мојих преступа,
    не дај да будем на подсмех безумнику.
⁹ Ја сам нем, не отварам уста,
    јер ти си то са̂м учинио.
¹⁰ Уклони свој бич од мене,
    изгибох од силине руке твоје!
¹¹ Кад опоменама караш човека због греха,
    као мољац растачеш што му је најдраже;
    да, сваки човек је тек дашак. Села

¹² Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
    не оглуши се о моје сузе,
    јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
¹³ Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
    пре него што одем и не буде ме више.“