Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Поуке израелске прошлости
10 Не бих желео да не знате, браћо, да су сви наши праоци били под облаком и да су сви прошли кроз море. 2 И сви су у облаку и у мору крштени у Мојсија. 3 И сви су јели исту духовну храну 4 и сви су пили исто духовно пиће. Јер, пили су из духовне стене која их је пратила, а та стена је био Христос. 5 Али, већина их није била по Божијој вољи, па су побијени у пустињи.
6 А све се то догодило нама за пример, да не жудимо за злом као што су они жудели. 7 Не будите идолопоклоници као што су неки од њих били – као што је записано: »Седе народ да једе и пије, па устаде да игра.«(A) 8 Не одајмо се ни блуду као што су се неки од њих одавали блуду, па их је у једном дану пало двадесет три хиљаде. 9 Не искушавајмо Господа као што су га неки од њих искушавали, па страдали од змија. 10 Не гунђајте као што су неки од њих гунђали, па изгинули од Онога који убија.
11 Све се то догодило њима за пример, а записано је за опомену нама, којима су стигла последња времена. 12 Зато, ко мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. 13 Није вас снашло никакво искушење осим људског. А Бог је веран: неће дозволити да будете искушавани преко својих снага, него ће вам заједно са искушењем дати и излаз из њега, да можете да издржите.
Исус је Христос
(Мк 8,27-30; Лк 9,18-21)
13 Када је Исус дошао у околину Кесарије Филипове, упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко је Син човечији?«
14 Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – Јеремија или један од пророка.«
15 Тада их он упита: »А шта ви кажете, ко сам ја?«
16 Симон Петар му одговори: »Ти си Христос, Син Бога живога.«
17 »Благо теби, Симоне сине Јонин«, рече му Исус, »јер ти то није објавио човек, него мој Отац, који је на небесима. 18 А ја ти кажем: ти си Петар[a] и на тој стени саградићу своју Цркву, и врата Подземља[b] неће је надјачати. 19 Даћу ти кључеве Царства небеског, па све што свежеш на земљи, биће свезано на небу, и све што разрешиш на земљи, биће разрешено на небу.«
20 Онда заповеди ученицима да ником не кажу да је он Христос.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International