Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Услишио те ГОСПОД у дан невоље,
штитило те Име Бога Јаковљевог!
2 Помоћ ти послао из светилишта
и подржао те са Сиона!
3 Обратио пажњу на све твоје прилоге
и твоје паљенице прихватио! Села
4 Дао ти што ти срце жели
и испунио све твоје науме!
5 Клицаћемо од радости кад победиш
и дићи барјаке у име Бога нашега.
Испунио ГОСПОД сваку твоју молбу!
6 Сад знам да ГОСПОД свом помазанику
даје победу.
Са свог светог неба услишава га
снагом своје деснице победничке.
7 Неки се у борна кола уздају,
неки у коње,
а ми у Име ГОСПОДА, Бога нашега.
8 На колена су оборени и падају,
а ми устајемо и стојимо чврсто.
9 Дај цару победу, ГОСПОДЕ!
Услиши нас кад ти завапимо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Цар се радује због твоје силе, ГОСПОДЕ,
силно кличе због твоје победе.
2 Дао си му што му срце жели
и ниси одбио молбу његових усана. Села
3 У сусрет си му изашао с обилним благословима
и на главу му ставио круну од чистог злата.
4 За живот те молио, и ти му даде
век животни заувек и довека.
5 Велика је његова слава због твоје победе,
сјај и величанство ставио си на њега.
6 Дао си му вечне благослове,
силно га обрадовао својим лицем.
7 Јер, цар се у ГОСПОДА узда;
због љубави Свевишњега
неће посрнути.
8 Рука ће ти наћи све непријатеље,
твоја десница оне који те мрзе.
9 Биће као у пећи огњеној
кад се појавиш.
Прогутаће их ГОСПОД у свом гневу
и огањ ће их прождрети.
10 Истребићеш им потомке са земље,
њихово потомство из рода људског.
11 Иако зло спремају против тебе
и опаке сплетке смишљају,
неће успети.
12 У бекство ћеш их нагнати
кад у њих упериш свој лук.
13 Узвишен си, ГОСПОДЕ, у својој сили.
Певаћемо и свирати твојој снази.
Давидов. Псалам.
1 ГОСПОД рече моме Господу:
»Седи ми здесна
док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.«
2 ГОСПОД ће твоје моћно жезло пружити са Сиона –
владаћеш усред својих непријатеља.
3 Твој народ ће драговољно за тобом
на дан твоје битке;
доћи ће ти твоји младићи
у светим одорама као роса у рану зору.
4 ГОСПОД се заклео
и неће се предомислити:
»Ти си свештеник довека
по реду Мелхиседековом.«
5 Господ ти је здесна –
цареве ће сатрти у дан свога гнева.
6 Народима ће судити,
и биће лешева на гомиле.
По свој земљи владаре ће сатрти.
7 Уз пут ће се напити из потока,
па дићи главу као победник.
1 ГОСПОДА волим, јер мој глас чује,
мој вапај за милост.
2 Зато што к мени окреће ухо,
призиваћу га свег свог живота.
3 Конопци смрти опколили ме,
спопала ме тескоба Шеола,
спопали ме мука и невоља.
4 Тада Имену ГОСПОДЊЕМ завапих:
»ГОСПОДЕ, избави ме!«
5 Милостив је ГОСПОД и праведан,
наш Бог пун је самилости.
6 ГОСПОД чува безазлене;
беспомоћан сам био, а он ме спасао.
7 Врати се у свој спокој,
јер ГОСПОД ти је учинио добро.
8 Живот си ми избавио од смрти,
моје очи од суза,
моје ноге од посртања.
9 Ходаћу пред ГОСПОДОМ у земљи живих.
10 Веровао сам и кад сам рекао:
»Ово тлачење за мене је претешко«
11 и кад сам у великом страху рекао:
»Сви људи су лажови.«
12 Како да узвратим ГОСПОДУ
за све добро које ми је учинио?
13 Дићи ћу чашу спасења
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
14 Извршићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом.
15 Драгоцена је у очима ГОСПОДЊИМ
смрт верних његових.
16 Твој сам слуга, ГОСПОДЕ,
твој слуга, син твоје слушкиње;
ти си ме мојих окова ослободио.
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
18 Испунићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом,
19 у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ,
усред тебе, Јерусалиме.
Алилуја!
1 Хвалите ГОСПОДА, сви незнабошци,
славите га, сви народи.
2 Јер, велика је његова љубав према нама
и истина ГОСПОДЊА остаје довека.
Алилуја!
Павле проповеда у Риму
17 После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима. 18 Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт. 19 Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару – али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа. 20 То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«
21 »Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше. 22 Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«
23 Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса. 24 Његове речи уверише неке, али други не повероваше. 25 Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима:
26 »‚Иди овом народу и реци:
Слушаћете и слушати,
али нећете разумети;
гледаћете и гледати,
али нећете видети.
27 Јер, отврднуло је срце овог народа,
ушима једва чују
и очи су затворили.
Иначе би очима видели,
ушима чули,
срцем разумели и обратили се,
и ја их излечио.‘(A)
28 »Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано незнабошцима – они ће чути.« 29 [a]
30 Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили 31 и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.
Излечење опседнутог дечака
(Мт 17,14-18; Мк 9,14-27)
37 Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.
38 Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. 39 Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. 40 Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
41 »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«
42 Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. 43 И сви се задивише Божијој величини.
Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)
Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: 44 »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«
45 Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.
Ко је највећи?
(Мт 18,1-5; Мк 9,33-37)
46 Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. 47 А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, 48 па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.«
Ко није против вас, тај је за вас
(Мк 9,38-40)
49 »Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.«
50 »Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International