Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Псалми 119:1-24

Алеф

Благо онима чији је живот беспрекоран,
    који живе по Закону ГОСПОДЊЕМ.
Благо онима који се држе његових прописа
    и свим својим срцем га траже,
који не чине неправду,
    него његовим путевима иду.

Заповедио си нам
    да се помно држимо твојих налога.
О, кад би моји путеви били чврсти,
    да се твојих уредби држим!
Тада се не бих стидео
    док твоје заповести проучавам.
Захваљиваћу ти срца честитог
    кад твоје праведне законе научим.
Држаћу се твојих уредби.
    Не остави ме никад.

Бет

Како да младић свој живот сачува чистим?
    Држећи се твоје речи.
10 Свим својим срцем теби се окрећем.
    Не дај да застраним од твојих заповести.
11 Твоју реч у срцу сам похранио,
    да против тебе не згрешим.
12 Нека си благословен, ГОСПОДЕ.
    Својим уредбама ме научи.
13 Својим уснама понављам
    све законе који из твојих уста излазе.
14 Радујем се по твојим прописима живећи
    као неко богатству великом.
15 О твојим налозима размишљам
    и твоје путеве проучавам.
16 Миле су ми твоје уредбе,
    твоју реч нећу заборавити.

Гимел

17 Чини добро мени, твоме слузи, и живећу
    и држати се твоје речи.
18 Очи ми отвори,
    да видим чудесна дела у твом Закону.
19 Дошљак сам на земљи.
    Не криј од мене своје заповести.
20 Душа ми се цепа
    све време за твојим законима жудећи.
21 Претиш бахатима, проклетима,
    који од твојих заповести застрањују.
22 Уклони с мене увреду и презир,
    јер ја се држим твојих прописа.
23 Иако поглавари седе и говоре против мене,
    ја, твој слуга, о твојим уредбама размишљам.
24 Твоји прописи моја су наслада,
    моји саветници.

Псалми 12-14

Хоровођи. Према шеминиту. Псалам Давидов.

Помози, ГОСПОДЕ,
    јер нема више верних
    и нестаде поузданих међу људима.
Свако ближњему лажи говори
    ласкавим уснама и дволичног срца.

Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне
    и сваки хвалисави језик
који говори: »Својим језиком ћемо победити.
    Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«

»Због пљачкања сиромахâ
    и роптања убогих,
сада ћу устати«, обећава ГОСПОД.
    »Донећу им спасење за којим жуде.«
Чиста су обећања ГОСПОДЊА,
    сребро пречишћено у пећи земљаној,
    седам пута очишћено.
Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ,
    и штитити нас од ових људи довека.
Опаки ходају унаоколо
    кад је безвредно на цени међу људима.

Хоровођи. Псалам Давидов.

Докле, ГОСПОДЕ?
    Зар ћеш ме заувек заборавити?
    Докле ћеш своје лице крити од мене?
Докле ћу носити бол у души,
    тугу у срцу поваздан?
    Докле ће се непријатељ дизати на мене?

Погледај ме, ГОСПОДЕ, Боже мој, и услиши,
    снагу ми поврати, да не заспим сном смртним.
Нека мој непријатељ не каже: »Надјачао сам га.«
    Нека се не веселе душмани када посрнем.

Јер, ја се у твоју љубав уздам,
    срце ми се због твога спасења радује.
Певаћу ГОСПОДУ јер ми учини добро.

(Пс 53)

Хоровођи. Давидов.

Безумник мисли: »Нема Бога.«
    Покварени су, огавна дела су учинили.
    Нема никога ко чини добро.

ГОСПОД са неба гледа род људски,
    да види има ли ко разуман,
    неко ко тражи Бога.
Сви су застранили,
    сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
    нема ниједнога.

Зар никад неће научити они који чине неправду,
    они који мој народ прождиру као да хлеб једу
    и који ГОСПОДА не призивају?
Ено их, силан их је страх обузео,
    јер Бог је с нараштајем праведних.
Само се ви ругајте наумима сиромаховим –
    ГОСПОД је његово уточиште.

О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!

Кад ГОСПОД врати благостање свом народу,
    клицаће Јаков, радоваће се Израел!

Јона 1:17-2:10

17 А ГОСПОД одреди једну велику рибу да прогута Јону, и Јона три дана и три ноћи проведе у рибљој утроби.

Јонина молитва

Јона се из рибље утробе помоли ГОСПОДУ, своме Богу, говорећи:

»Из своје невоље завапих ГОСПОДУ,
    и он ме услиши.
Из утробе Шеола позвах у помоћ,
    и ти чу мој глас.
У дубине си ме бацио,
    у само срце морâ,
где ме окружише струје
    и твоји таласи и валови поклопише.
Рекох: ‚Отеран сам из твога присуства.‘
    Ипак поглед упирем ка твоме светом Храму.
Воде ме прекрише до грла,
    дубине опколише,
    морска трава око главе ми се омота.
До корења планина потонух,
    до земље чије се двери затварају довека.
Али ти ме живога изведе из гробне јаме,
    ГОСПОДЕ, Боже мој.
Када ме је живот напуштао,
    сетих те се, ГОСПОДЕ,
и моја молитва к теби се уздиже,
    према твоме светом Храму.
Они који се држе ништавних идола,
    своју приврженост одбацују.
А ја ћу ти принети клану жртву
    уз песму захвалницу,
испунити завет који сам дао.
    Спасење долази од ГОСПОДА.«

10 Тада ГОСПОД заповеди риби, и она избљува Јону на копно.

Дела апостолска 27:9-26

Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.

10 »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«

11 Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима. 12 Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.

Олуја

13 Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита. 14 Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак, 15 захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи. 16 Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац. 17 Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.

18 Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар, 19 а трећег дана избацише бродску опрему. 20 Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти. 21 А већ дуго се није ни јело.

Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету. 22 Али и сад вам саветујем да се разведрите, јер ниједан од вас неће изгубити свој живот, само ће лађа бити изгубљена. 23 Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим 24 и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘ 25 Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено. 26 Само, треба да се насучемо на једно острво.«

Лука 9:1-17

Послање Дванаесторице

(Мт 10,5-15; Мк 6,7-13)

Исус окупи Дванаесторицу и даде им моћ и власт над свим демонима и да лече болести, па их посла да проповедају Божије царство и да лече болесне.

»Не носите ништа на пут«, рече им. »Ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, ни другу кошуљу. И у који год дом уђете, останите у њему док оданде не одете. А где вас не приме, кад будете одлазили из тога града, отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

И они одоше, па су ишли по селима, проповедајући еванђеље и свуда лечећи људе.

Ирод забринут

(Мт 14,1-12; Мк 6,14-29)

А тетрарх Ирод је чуо за све што се догодило, па је био у недоумици, јер су једни говорили да је Јован устао из мртвих, други да се појавио Илија, а трећи да је устао један од старих пророка.

»Јовану сам одсекао главу«, рече Ирод, »али ко је овај о коме слушам такве ствари?«

Зато је хтео да види Исуса.

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Јн 6,1-14)

10 Када су се апостоли вратили, известише Исуса о свему што су учинили. Исус их онда поведе са собом и повуче се насамо у град који се зове Витсаида. 11 Али народ за то сазна и крену за њим. Он их прими, па им је говорио о Божијем царству и исцељивао оне којима је лечење било потребно.

12 Када је дан био на измаку, Дванаесторица му приђоше и рекоше: »Отпусти народ. Нека иду у околна села и засеоке да нађу јело и смештај, јер смо овде на усамљеном месту.«

13 А он им рече: »Ви им дајте да једу.«

»Имамо само пет хлебова и две рибе«, одговорише му они, »осим ако не одемо и купимо хране за сав овај народ.« 14 А тамо је било око пет хиљада мушкараца.

Али Исус рече својим ученицима: »Нека поседају у скупинама од по педесет.«

15 Тако су и учинили, па сви поседаше. 16 Исус узе оних пет хлебова и две рибе, подиже поглед према небу и благослови их. Онда их изломи и даде ученицима да их ставе пред народ. 17 И сви су јели и најели се. А преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International