Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Избави ме од зликовца, ГОСПОДЕ,
од насилника ме заштити.
2 Они у срцу смишљају злодела
и поваздан кавге замећу.
3 Језик оштре да буде као змијски,
гујин отров им под уснама. Села
4 Сачувај ме, ГОСПОДЕ, од руку људи опаких,
од насилника ме заштити.
Они наумише да ме саплету.
5 Охоли ми поставише замку,
мрежу од ужади раширише
и клопке за мене наместише дуж пута. Села
6 Рекох ГОСПОДУ: »Ти си мој Бог.«
Чуј мој вапај за милост, ГОСПОДЕ.
7 Господе ГОСПОДЕ, мој силни Спаситељу,
ти ми штитиш главу у дан битке.
8 Не дај да се испуне жеље опакога, ГОСПОДЕ,
не дај да своје зле науме изврши када нападне. Села
9 Нека главе оних који ме опколише
прекрије мука коју су својим уснама изазвали.
10 Нека ужарено угљевље запљушти по њима.
Нека у огањ упадну, у дубоку јаму,
да више не устану.
11 Не дај да клеветник дуго живи на земљи,
нека насилника несрећа улови и уништи.
12 Знам да ГОСПОД брани права потлаченога
и убоге оправдава.
13 Да, праведници ће захваљивати твом Имену,
честити живети пред тобом.
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
Псалам Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ: похитај к мени!
Саслушај ме кад ти завапим.
2 Нека моја молитва буде прихваћена пред тобом као кâд,
дизање мојих руку као вечерња жртва.
3 Стражу ми постави пред уста, ГОСПОДЕ,
чувај врата мојих усана.
4 Не дај да ми се срце приклони злоделима,
па да чиним опака дела с људима који неправду чине.
Не дај да једем њихове посластице.
5 Нека ме праведник из љубави удари и изгрди –
биће то уље на мојој глави,
то моја глава неће одбити,
јер моја молитва је против злодела зликоваца.
6 Кад њихове судије баце с литице,
увидеће како су благе биле моје речи:
7 »Као кад неко оре и копа земљу,
тако су наше кости расуте пред устима Шеола.«
8 А моје очи у тебе су упрте, Господе ГОСПОДЕ,
у тебе се уздам.
Живот ми не узимај.
9 Чувај ме од замки које ми поставише,
од клопки оних који чине злодела.
10 Нека опаки упадну у своје мреже,
а ја онуда прођем безбедно.
Псалам Давидов.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
саслушај моје молбе за милост.
Услиши ме у својој верности и праведности.
2 Не изводи мене, твог слугу, пред свој суд,
јер нико жив није праведан пред тобом.
3 Непријатељ ми прогони душу,
мој живот разбија о земљу.
Тера ме да боравим у тами
као они који су давно помрли.
4 Зато сам занемоћао,
срце је у мени престрављено.
5 Сећам се давних дана,
о свим твојим делима размишљам,
о твојим делима мислим.
6 Руке к теби пружам,
жедна те је моја душа као сува земља. Села
7 Брзо ме услиши, ГОСПОДЕ,
снага ме оставља.
Не криј од мене своје лице,
да не будем као они што у гробну јаму силазе.
8 Дај да ујутро чујем о твојој љубави,
јер у тебе се уздам.
Обзнани ми пут којим да идем,
јер за тобом жудим.
9 Избави ме, ГОСПОДЕ, од мојих непријатеља,
јер у теби се сакривам.
10 Научи ме да чиним твоју вољу,
јер ти си Бог мој,
нека ме твој добри Дух по равној земљи води.
11 Имена свога ради, ГОСПОДЕ, живот ми сачувај,
ради праведности своје, душу ми из невоље изведи.
12 У знак своје љубави,
моје непријатеље потамани
и све моје душмане уништи,
јер ја сам твој слуга.
9 Чујте ово, вође народа Јаковљевог,
поглавари народа Израеловог,
ви који презирете правду
и искривљујете све што је право,
10 ви који проливеном крвљу градите Сион
и исквареношћу Јерусалим.
11 Његове вође суде за мито,
свештеници поучавају за накнаду,
а пророци гатају за новац.
Али они се на ГОСПОДА ослањају када говоре:
»ГОСПОД је међу нама.
Неће нас задесити несрећа.«
12 Зато ће због вас
Сион бити преорана њива,
Јерусалим гомила крша,
а храмска гора узвишица обрасла шумом.
Божија владавина
(Ис 2,2-4)
4 У последње дане
гора Дома ГОСПОДЊЕГ
биће постављена за главну међу горама.
Биће узвишена изнад брдâ
и сви ће се народи сливати к њој.
2 Многи народи ће доћи и рећи:
»Хајде, попнимо се на гору ГОСПОДЊУ,
до Дома Бога Јаковљевог.
Он ће нас научити својим путевима
да бисмо његовим стазама ходали.«
Јер, из Сиона ће изаћи Закон,
Реч ГОСПОДЊА из Јерусалима.
3 Он ће судити међу народностима
и окончати спорове моћних народа близу и далеко.
Они ће своје мачеве прековати у раонике
и копља у косире.
Народ неће дизати мач на народ,
нити ће се више обучавати за рат.
4 Свако ће седети под својом лозом
и под својом смоквом,
и нико га неће плашити,
јер је говорио ГОСПОД над војскама.
5 Сви народи живе у име својих богова,
а ми ћемо довека у име ГОСПОДА, Бога нашега.
24 Неколико дана касније, дође Феликс са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, па посла по Павла. Слушао га је како говори о вери у Исуса Христа, 25 али када је Павле почео да расправља о праведности, уздржљивости и будућем суду, Феликса обузе страх, па рече: »Сад иди, а кад нађем времена, позваћу те.«
26 Уз то се надао да ће му Павле дати новца. Зато га је често позивао и разговарао с њим.
27 После две године, Феликса наследи Поркије Фест. А пошто је желео да угоди Јудејима, Феликс остави Павла у оковима.
Павле пред Фестом
25 Три дана по свом доласку у покрајину[a], Фест оде из Кесарије у Јерусалим. 2 Тамо му првосвештеници и јудејски поглавари изнеше своје оптужбе против Павла и замолише га 3 да им учини услугу и Павла премести у Јерусалим – пошто су спремали заседу да га на путу убију.
4 Али Фест одговори да Павла чувају у Кесарији и да ће ускоро и он сам онамо.
5 »Нека неки од ваших вођа пођу са мном«, рече, »и нека човека оптуже ако је за нешто крив.«
6 Пошто је код њих провео не више од осам или десет дана, оде у Кесарију. Већ сутрадан седе на судијску столицу и нареди да доведу Павла. 7 Када се Павле појавио, окружише га Јудеји који су дошли из Јерусалима и изнеше многе озбиљне оптужбе против њега, које нису могли да докажу.
8 А Павле се овако бранио: »Нисам се ничим огрешио о јудејски Закон, ни о Храм, ни о цара.«
9 Али Фест, пошто је хтео да угоди Јудејима, рече му: »Хоћеш ли да идеш у Јерусалим, да ти се тамо преда мном суди за ово?«
10 »Ја стојим пред царским судом«, рече Павле, »и овде треба да ми се суди. Јудејима нисам учинио никакво зло, као што и сâм добро знаш. 11 Ако сам крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не бежим од смрти. Али, ако су неосноване оптужбе које ови људи износе против мене, нико ме не може изручити њима. Улажем призив цару.«
12 Пошто се посаветовао са својим већем, Фест одговори: »Цару си уложио призив, цару ћеш и ићи.«
Прича о сејачу
(Мт 13,1-9; Мк 4,1-9)
8 После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица 2 и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона, 3 Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.
4 Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: 5 »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. 6 Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. 7 Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. 8 А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«
Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«
Сврха прича
(Мт 13,10-17; Мк 4,10-12)
9 Ученици га тада упиташе шта значи та прича.
10 А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да
‚иако гледају, не виде,
и иако слушају, не разумеју.‘«(A)
Објашњење приче о сејачу
(Мт 13,18-23; Мк 4,13-20)
11 »А ово је значење приче: семе је Божија реч. 12 Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. 13 Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. 14 Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. 15 А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International