Book of Common Prayer
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Није ми срце гордо, ГОСПОДЕ,
ни очи охоле.
Не бавим се великим стварима
ни делима сувише чудесним за мене.
2 Не, душу сам своју смирио и стишао
као одојче на мајчиним грудима,
као одојче је моја душа у мени.
3 Израеле, у ГОСПОДА полажи своју наду
сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 О како је добро и како мило
кад браћа живе заједно –
2 као на глави драгоцено уље
које се спушта низ браду, браду Ааронову,
које се спушта на оковратник његове одоре,
3 као роса са Хермона
која се спушта на гору Сион.
Тамо је ГОСПОД обећао свој благослов:
живот вечни.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Хајде, благосиљајте ГОСПОДА,
сви ви слуге ГОСПОДЊЕ,
који ноћу стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ.
2 Дижите своје руке према светилишту
и ГОСПОДА благосиљајте.
3 Нека вас ГОСПОД,
који је начинио небо и земљу,
благослови са Сиона.
1 Алилуја!
Хвалите Име ГОСПОДЊЕ, хвалите,
ви слуге ГОСПОДЊЕ,
2 ви који стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ,
у двориштима Дома Бога нашега.
3 Хвалите ГОСПОДА, јер ГОСПОД је добар,
псалме певајте његовом Имену, јер је мило.
4 Јер, ГОСПОД за себе изабра Јакова,
Израела, да му буде посед драгоцени.
5 Знам да је ГОСПОД велик,
да је наш Господ већи од свих богова.
6 Што год се ГОСПОДУ свиди,
то чини на небу и на земљи,
на морима и свим океанима[c].
7 Он чини да се облаци дижу с крајева земље.
Муње ствара киши
и ветар изводи из својих спремишта.
8 Он поби прворођене Египтове,
првине људи и стоке.
9 Он посла знамења и чуда посред тебе, Египте,
против фараона и свих његових службеника.
10 Он поби многе народе
и погуби моћне цареве –
11 Сихона, цара Аморејаца,
Ога, цара Башана,
и сва ханаанска царства –
12 и њихову земљу даде у наследство,
у наследство свом народу Израелу.
13 Твоје Име, ГОСПОДЕ, остаје довека,
спомен на тебе кроз сва поколења.
14 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ,
смиловати се својим слугама.
15 Идоли народâ од сребра су и злата,
дело људских руку.
16 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
17 уши имају а не чују,
нити има даха у њиховим устима.
18 Они што их праве као они ће скончати,
а тако и сви који се у њих уздају.
19 Благосиљај ГОСПОДА, доме Израелов.
Благосиљај ГОСПОДА, доме Ааронов.
20 Благосиљај ГОСПОДА, доме Левијев.
Благосиљајте ГОСПОДА, ви који га се бојите.
21 Нека је благословен са Сиона ГОСПОД,
који борави у Јерусалиму.
Алилуја!
Суд над вођама и пророцима
3 Тада рекох: »Слушајте, вође Јаковљеве,
поглавари народа Израеловог.
Зар не треба да упознате правду,
2 ви који мрзите добро, а волите зло,
који мом народу с костију гулите кожу и месо,
3 који једете месо мога народа,
гулите му кожу и дробите кости,
који га черечите као месо за лонац,
као месо за котао?«
4 Тада ће они завапити ГОСПОДУ,
али он их неће услишити.
Сакриће своје лице од њих
због злих дела која су починили.
5 Овако каже ГОСПОД за пророке који заводе мој народ:
»Када имају шта да једу, кажу: ‚Мир‘,
а онима који их не хране
објављују свети рат.
6 Зато ће вас обузети ноћ без виђења
и тама без откривења.
Заћи ће сунце тим пророцима
и дан им се помрачити.
7 Осрамотиће се видеоци
и обрукати гатаоци.
Сви ће покрити уста,
јер од Бога нема одговора.«
8 А ја, ја сам испуњен силом
– Духом ГОСПОДЊИМ –
и правдом и моћи,
да Јакову објавим његов преступ
и Израелу његове грехе.
Павле пред Феликсом
24 Пет дана касније, у Кесарију стигоше првосвештеник Ананија и неколико старешина са неким Тертулом, адвокатом, па намеснику изнеше оптужбе против Павла.
2 Када су Павла позвали да уђе, Тертул поче да га оптужује, говорећи: »Ми уживамо велики мир захваљујући теби, а твоја далековидост је донела побољшања овом народу, 3 и ми то, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту са свом захвалношћу признајемо. 4 Али, да те више не замарам. Молим те да нас у својој доброти укратко саслушаш.
5 »Открили смо, наиме, да је овај човек права куга. Он подстиче буне међу Јудејима свуда по свету и коловођа је назаренске секте. 6 Чак је и Храм покушао да оскврнави, али смо га ухватили. 7 [a] 8 Ако га испиташ, моћи ћеш и сâм од њега да сазнаш све за шта га оптужујемо.«
9 А Јудеји га подржаше, потврђујући да је све то тачно.
10 Када му је намесник махнуо да говори, Павле рече: »Пошто знам да си већ много година судија у овом народу, мирне душе износим своју одбрану. 11 Можеш да провериш да нема више од дванаест дана како сам стигао у Јерусалим да се поклоним Богу. 12 Нису ме затекли да се с неким препирем у Храму, ни да буним народ по синагогама или у граду 13 и не могу да ти докажу оно за шта ме сада оптужују. 14 Али, ово ти признајем: Богу наших праотаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима. 15 И ја имам наду у Бога, као што је и ови сами имају – да ће бити васкрсење и праведних и неправедних. 16 Зато се увек веома трудим да ми савест буде чиста пред Богом и људима.
17 »Дошао сам после неколико година да свом народу донесем помоћ и да принесем жртве. 18 Док сам то чинио, затекоше ме у Храму, очишћена, а не са гомилом или у метежу. 19 Али неки Јудеји из Азије… они би требало да се нађу пред тобом и изнесу своје оптужбе, ако шта имају против мене. 20 Или, нека ови овде кажу који су мој злочин нашли кад сам стајао пред Синедрионом, 21 осим ако то није оно што сам повикао док сам стајао међу њима: ‚Ви ми данас судите због васкрсења мртвих‘.«
22 Тада Феликс, који је био добро обавештен о Путу, одгоди саслушање, рекавши: »Када дође заповедник Лисија, решићу ваш случај.«
23 Онда нареди капетану да Павла чувају, али да има неке олакшице и да ником од његових не бране да се стара о њему.
Грешница помазује Исуса
36 Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. 37 Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, 38 па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.
39 Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«
40 »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«
»Кажи«, одврати овај.
41 »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара[a], а други педесет. 42 Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«
43 Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«
»Тачно си просудио«, рече му Исус.
44 Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. 45 Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. 47 Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«
48 Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«
49 Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«
50 А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International