Book of Common Prayer
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека каже Израел:
»Љубав његова остаје довека.«
3 Нека дом Ааронов каже:
»Љубав његова остаје довека.«
4 Нека кажу они који се боје ГОСПОДА:
»Љубав његова остаје довека.«
5 У тескоби завапих ГОСПОДУ,
и он ме услиши и ослободи.
6 ГОСПОД је са мном, нећу се плашити.
Шта ми може човек?
7 ГОСПОД је са мном, он је мој Помагач,
ликујући гледам оне који ме мрзе.
8 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на човека.
9 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на поглаваре.
10 Сви ме народи окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
11 Са свих страна ме окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
12 Као рој пчела ме окружише,
али брзо нестадоше, као трње запаљено –
ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
13 Гурали су ме не бих ли пао,
али ГОСПОД ми поможе.
14 ГОСПОД је моја снага и песма,
он је мој Спаситељ.
15 Звук клицања победничког
у шаторима праведникâ одјекује:
»Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!
16 Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА!
Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«
17 Нећу умрети, него ћу живети
и причати о делима ГОСПОДЊИМ.
18 ГОСПОД ме тешком казном казнио,
али ме није предао смрти.
19 Отворите ми капије праведности –
ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.
20 Ово је капија ГОСПОДЊА
кроз коју улазе праведници.
21 Захвалићу ти, јер си ме услишио;
ти си мој Спаситељ.
22 Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
23 ГОСПОД то учини
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан који је ГОСПОД начинио –
кличимо и радујмо се у њему!
25 Молим те, ГОСПОДЕ, спаси нас!
Молим те, ГОСПОДЕ, дај нам благостање!
26 Благословен онај који долази
у Име ГОСПОДЊЕ!
Из Дома ГОСПОДЊЕГ те благосиљамо.
27 ГОСПОД је Бог
и он нас обасја светлошћу.
С гранама у руци
идите у поворци празничкој
до рогова жртвеника.
28 Ти си Бог мој
и теби ћу захваљивати.
Ти си Бог мој,
тебе ћу узвисивати.
29 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
Хвалоспев. Давидов.
1 Узвисиваћу те, Боже, Царе мој,
и твоје Име благосиљати заувек и довека.
2 Сваког дана ћу те благосиљати
и твоје Име хвалити заувек и довека.
3 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
неистражива је величина његова.
4 Нараштај ће нараштају хвалити твоја дела
и објављивати дела твоје силе.
5 Размишљаћу о сјају славе твога величанства
и о твојим делима чудесним.
6 Говориће се о сили твојих дела страхотних,
а ја ћу о твојој величини причати.
7 Сећаће се твоје велике доброте
и клицати твојој праведности.
8 ГОСПОД је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 ГОСПОД је добар према свима,
самилост показује према свим својим делима.
10 Захваљиваће ти сва твоја дела, ГОСПОДЕ,
и благосиљати те сви твоји верни.
11 Говориће о слави твога царства
и о твојој сили причати,
12 да целом људском роду обзнане твоја силна дела
и величанствени сјај твога царства.
13 Твоје царство је вечно царство
и твоја власт кроз сва поколења.
ГОСПОД је веран у свему што каже,
одан у свему што чини[a].
14 ГОСПОД придржава све који падну
и усправља све погнуте.
15 Очи свих у тебе су упрте
и ти им дајеш храну у право време.
16 Своју руку отвараш
и све што живи до миле воље ситиш.
17 ГОСПОД је праведан на свим својим путевима
и веран у свим својим делима.
18 ГОСПОД је близу свима који га призивају,
свима који га у истини призивају.
19 Он испуњава жеље онима који га се боје,
чује њихов вапај и спасава их.
20 ГОСПОД чува све који га воле,
а све опаке ће затрти.
21 Моја ће уста изговарати хвале ГОСПОДУ.
Нека свако биће његово Име благосиља
заувек и довека.
4 »Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од Египта.
Не признај другога Бога –
осим мене нема спаситеља.
5 У пустињи сам се старао о теби,
у земљи жестоке суше.
6 Када су јели, наситили су се.
Када су се наситили, постали су охоли,
па ме заборавили.
7 Зато ћу насрнути на њих као лав,
као леопард вребати на њих крај пута.
8 Као мечка којој су отели младунце,
напашћу их и распорити им груди.
Као лав ћу их прождрети,
звер ће их рашчеречити.
9 »Затрћу те, Израеле!
Ко ће ти помоћи?
10 Где ти је цар, да те спасе
у свим твојим градовима?
Где су ти судије,
од којих си тражио:
‚Дај ми цара и службенике‘?
11 У свом гневу дадох ти цара
и у својој срџби ти га одузех.
12 Ефремова злодела су похрањена,
његови греси сачувани.
13 Спопашће га порођајни трудови,
али он је дете које нема мудрости –
када дође време, не излази из утробе.
14 »Хтедох да их избавим од силе Шеола,
хтедох да их откупим од смрти.
Смрти, где су твоји помори?
Шеоле, где је твоје уништење?
Нећу се сада смиловати!
Божија мудрост и Божији Дух
6 Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају. 7 Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света[a] предодредио за нашу славу. 8 Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе. 9 Него, као што је записано:
»Оно што око не виде
и ухо не чу
и у људско срце не уђе,
то је Бог припремио за оне који га воле.«(A)
10 А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине. 11 Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу. 12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао. 13 И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима. 14 Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин. 15 Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује. 16 Јер:
»Ко је упознао ум Господњи,
да би га поучио?«(B)
А ми имамо Христов ум.
Смрт Јована Крститеља
(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)
14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, 2 па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«
3 Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, 4 пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«
5 Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.
6 Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело 7 да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.
8 А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«
9 Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, 10 па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. 11 Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. 12 Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International