Book of Common Prayer

³³ Он реке претвори у пустињу
    и изворе воде у жедну земљу,
³⁴ земљу плодну у слану пустолину
    због опакости њених житеља.
³⁵ Он пустињу претвори у језера
    и суву земљу у изворе воде.
³⁶ Тамо насели гладне,
    и они подигоше град да се у њему настане.
³⁷ Засејаше њиве и посадише винограде,
    који им обилну летину родише.
³⁸ Он их благослови,
    па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.

³⁹ А онда им се смањио број и били су понижени
    тлачењем, несрећом и тугом.
⁴⁰ Онај који презир излива на владаре
    учини да пустим беспућем лутају.
⁴¹ Али он убоге диже из беде
    и породице им умножи као стада.
⁴² Честити то виде и радују се,
    а сви неправедни умукнуће.

⁴³ Ко је мудар, нека се тога држи
    и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.

⁷ Бог рече у свом светилишту:
    »Победићу. Сихем ћу разделити
    и долину Сукот размерити.
⁸ Мој је Гилад, мој Манасија,
    Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
⁹ Моав ће ми бити умиваоник,
    на Едом ћу бацити своју сандалу,
    над Филистејом клицати као победник.«

¹⁰ Ко ће ме увести у град утврђен?
    Ко ће ме одвести у Едом?
¹¹ Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
    ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
¹² Помози нам против душмана,
    јер ништавна је људска помоћ.
¹³ С Богом ћемо силну снагу показати
    и он ће згазити наше душмане.

⁴ Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
    и поуздана су сва његова дела.
⁵ Он воли праведност и правду,
    пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
⁶ Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
    све мноштво на њима дахом уста његових.
⁷ Он морске воде на куп сабире
    и океан^[a] ставља у спремишта.

⁸ Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
    нека сви житељи света страхују од њега.
⁹ Јер, он рече – и све постаде,
    он заповеди – и све се појави.
¹⁰ ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
    спречава намере народâ.
¹¹ А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
    намере његовог срца кроз сва поколења.
¹² Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
    народу који је изабрао себи за посед.
¹³ ГОСПОД са неба гледа
    и види све људе,
¹⁴ из свог пребивалишта
    на све житеље земље мотри –
¹⁵ он који је свима саздао срце
    и прониче сва њихова дела.

¹⁶ Не спасава цара мноштво његове војске,
    не избавља ратника његова велика снага.
¹⁷ Узалуд се од коња надати избављењу,
    не помаже његова велика снага да се умакне.
¹⁸ Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
    на онима који се у његову љубав уздају
¹⁹ да их избави од смрти
    и одржи у животу у време глади.

²⁰ Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
    он нам је помагач и штит.
²¹ У њему нам се радује срце,
    јер се у његово свето Име уздамо.
²² Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
    јер се у тебе уздамо.

⁵ »У Египат ће се вратити;
    Асирац ће им бити цар,
    јер неће да се врате мени.
⁶ Мач ће им витлати по градовима,
    уништити преворнице њихових капија
    и докрајчити њихове науме.
⁷ Мој народ се упорно окреће од мене.
    Ваала призивају,
    али он их неће узвисити.

⁸ »Како да те предам, Ефреме?
    Како да те изручим, Израеле?
Како да с тобом поступим као с Адмом?
    Како да те учиним попут Цевоима?
Срце ми не дâ,
    сва моја самилост се буди.
⁹ Нећу искалити свој љути гнев,
    нећу се окренути да затрем Ефрема.
Јер, ја сам Бог, а не човек –
    Светац међу вама.
    Нећу долазити у срџби.