Book of Common Prayer

⁴ Срце ми се као трава разболело и осушило,
    хлеб свој заборављам да једем.
⁵ Због свога гласног јаукања
    кост и кожа сам постао.
⁶ Сличан сам дивљој птици у пустињи,
    сличан сови међу рушевинама.
⁷ Будан лежим,
    сличан самотном врапцу на крову.
⁸ Непријатељи ме поваздан вређају,
    ругаоци моје име користе као псовку.
⁹ Пепео једем као хлеб
    и своје пиће мешам са сузама
¹⁰ због твога беса и срџбе,
    јер ти ме подиже и одбаци.
¹¹ Моји дани су као вечерња сенка
    и као трава се сушим.

¹² А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
    и спомен на тебе кроз сва поколења.
¹³ Устаћеш и сажалити се на Сион,
    јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
¹⁴ Јер, његово камење мило је твојим слугама
    и жале његов прах.

¹⁵ Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
    сви цареви земаљски твоје Славе.
¹⁶ Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
    и показати се у својој Слави.
¹⁷ Осврнуће се на молитву убогих
    и неће презрети њихову молбу.

¹⁸ Нека се ово запише за будући нараштај,
    па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
¹⁹ »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
    са небеса осмотри земљу
²⁰ да чује роптање засужњених
    и ослободи осуђене на смрт
²¹ да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
    и хвале му изричу у Јерусалиму
²² када се народи и царства окупе
    да служе ГОСПОДУ.«

²³ Сред животног пута снагу ми је скршио,
    скратио дане мога живота.
²⁴ Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
    Кроз сва поколења трају твоје године.
²⁵ Давно си поставио темеље земљине
    и небеса су твојих руку дело.
²⁶ Ти остајеш, а они ће нестати,
    сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
    и биће одбачени.
²⁷ Али ти остајеш
    и твојим годинама нема краја.
²⁸ Деца твојих слугу живеће спокојно,
    њихово потомство учврстиће се пред тобом.«

¹⁰ Неки су седели у тами и сенци смрти,
    јадом и гвожђем спутани,
¹¹ јер су се против Божијих речи побунили
    и презрели савете Свевишњега.
¹² Зато их је мукотрпним радом унизио.
    Посртали су, а никога да помогне.
¹³ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их спасе из њихових недаћа.
¹⁴ Изведе их из таме и сенке смрти
    и раскиде њихове окове.
¹⁵ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
¹⁶ Јер, он разбија бронзане капије
    и расеца гвоздене преворнице.

¹⁷ Неки су били безумни,
    па испаштали због свог преступа и греха.
¹⁸ Свако јело гадило се њиховој души,
    па се примакоше дверима смрти.
¹⁹ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их спасе из њихових недаћа.
²⁰ Он своју реч посла, и исцели их
    и избави од гроба.
²¹ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
²² Нека приносе жртве захвалнице
    и радосним песмама о његовим делима причају.

²³ Неки су се на море отиснули у лађама,
    да на големим водама обављају посао.
²⁴ И они су видели ГОСПОДЊА дела,
    његова чудесна дела у дубинама.
²⁵ Јер, он нареди, и вихор задува
    и високо подиже таласе.
²⁶ Они се подигоше до неба,
    па се спустише до дубина –
    храброст им се топила пред опасношћу.
²⁷ Као пијанци су тетурали и посртали,
    сва њихова вештина постаде бескорисна.
²⁸ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их изведе из њихових недаћа.
²⁹ Он стиша олују и таласи се смирише.
³⁰ Они се обрадоваше што је настало затишје,
    и он их одведе до жељене луке.
³¹ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
³² Нека га узвисују на скупу народа
    и хвале на већу старешина.

10 Израел је био разграната лоза,
    која рађа обиље плодова.
Што је доносио више рода,
    то је више жртвеника подизао.
Што му је земља била богатија,
    то је више свете стубове украшавао.
² Срце им је преварно,
    па сад морају да сносе своју кривицу.
ГОСПОД ће им порушити жртвенике
    и разорити њихове свете стубове.

³ Тада ће рећи: »Немамо цара
    јер се нисмо бојали ГОСПОДА.
А и да имамо цара,
    шта би он учинио за нас?«
⁴ Празна обећања изричу,
    лажно се заклињу,
    склапају савезе којих се неће држати.
Зато спорови ничу
    као отрован коров на поораној њиви.
⁵ Заплакаће житељи Самарије
    над телетом из Бет-Авена.
Закукаће над њим његов народ
    и нарицати свештеници идолопоклонички
над његовом славом,
    јер ће бити изгнана од њих,
⁶ а сâмо теле однето у Асирију
    великоме цару као данак.
Ефрем ће бити осрамоћен,
    Израел постиђен због свог дрвеног идола.
⁷ Отплутаће Самарија и њен цар
    као гранчица на води.
⁸ Биће разорене узвишице Бет-Авена,
    грех Израелов.
Израшће трње и чичак
    и прекрити њихове жртвенике.
Тада ће говорити горама: »Покријте нас!«
    и брдима: »Падните на нас!«

⁹ »Још од времена Гиве грешиш, Израеле,
    а тамо си показао своју нарав.
    Зар рат није стигао злочинце у Гиви?
¹⁰ Када ми се свиди, васпитаћу их стегом.
    Народи ће се удружити против њих,
    да их за два њихова греха баце у окове.
¹¹ Ефрем је увежбана јуница
    која воли да врше жито.
Стога ћу ставити јарам
    на његову лепу шију.
Ефрема ћу упрегнути,
    Јуда ће орати,
    а Јаков дрљати.
¹² Посејте себи праведност,
    пожњећете љубав.
Узорите своју неорану земљу,
    јер дошло је време да се тражи ГОСПОД,
док он не дође
    и благослов^[a] не проспе на вас као кишу.
¹³ Али ви сте заорали опакост,
    пожњели исквареност,
    појели плод заблуде,
јер сте се уздали у борна кола
    и у мноштво својих ратника.

¹⁴ »Бука рата разлегаће се међу народом.
    Биће вам разорена сва утврђења
као што је Шалман у дан боја
    разорио Бет Арбел,
    када су мајке с децом смрскавали о земљу.
¹⁵ Тако ће бити и теби, Бетеле,
    јер сте огрезли у злу.
Када тај дан осване,
    биће затрт цар Израелов.«