Book of Common Prayer

⁸ Он се довека сећа свога Савеза,
    речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
⁹ савеза који је склопио с Авраамом,
    своје заклетве Исааку,
¹⁰ коју као уредбу потврди Јакову,
    као вечан савез Израелу:
¹¹ »Теби ћу дати земљу Ханаан,
    она ће ти бити наследство.«

¹² Кад их је још било мало, сасвим мало,
    и док су још били дошљаци у земљи
¹³ и лутали од народа до народа,
    од једног царства до другог,
¹⁴ ником није дао да их тлачи.
    Због њих је опомињао цареве:
¹⁵ »Не дирајте помазанике моје!
    Не наносите зло мојим пророцима!«

¹⁶ Он позва глад у њихову земљу,
    сасвим пресече снабдевање хлебом.
¹⁷ Пред њима посла човека –
    Јосифа, продатог у робље.
¹⁸ Ноге му спуташе оковима,
    врат му ставише у гвожђе,
¹⁹ док се не испуни оно што је прорекао,
    док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
²⁰ Цар нареди да га пусте,
    владар над народима га ослободи.
²¹ Постави га за господара над својим домом
    и за управитеља над свим својим имањем,
²² да његове поглаваре обучава по својој вољи
    и да његове старешине учи мудрости.

²³ Онда Израел уђе у Египат,
    Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
²⁴ ГОСПОД свој народ учини силно плодним
    и јачим од његових душмана,
²⁵ чије срце окрену да мрзе његов народ,
    да лукаво поступају с његовим слугама.
²⁶ Он посла Мојсија, свога слугу,
    и Аарона, кога је изабрао.
²⁷ Они његова знамења учинише међу њима
    и чуда у Хамовој земљи.
²⁸ Он посла таму, и замрачи земљу,
    јер су се против његове речи побунили.
²⁹ Воду им претвори у крв
    и поби њихове рибе.
³⁰ Земља им поврве од жаба –
    чак и царске ложнице испунише.
³¹ Он рече, и долетеше ројеви мува
    и комарци на све њихово подручје.
³² Место кише даде им грȁд,
    с огњеним муњама по њиховој земљи;
³³ потуче им лозу и смоквина стабла,
    поломи дрвеће на њиховом подручју.
³⁴ Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
    и коњица дође;
³⁵ прождреше све биљке у њиховој земљи
    и прождреше род њихових њива.
³⁶ Он им поби све прворођено у земљи,
    првине све њихове мушкости.
³⁷ Израел изведе са сребром и златом;
    нико из његових племена не посрну.
³⁸ Египат се обрадова њиховом одласку,
    јер га је од њих страх спопао.

³⁹ ГОСПОД облак распростре као покров
    и огањ да светли ноћу.
⁴⁰ Они затражише,
    и он им препелице доведе
    и небеским хлебом их насити.
⁴¹ Стену отвори, и вода покуља,
    попут реке потече пустињом.
⁴² Јер, сетио се свога светог обећања
    датог Аврааму, своме слузи.
⁴³ Свој народ изведе с радошћу,
    изабране своје с клицањем.
⁴⁴ Даде им земље незнабожаца,
    па запоседоше плод труда народâ,
⁴⁵ да би се држали његових уредби
    и његовим законима се покоравали.

Алилуја!

⁸ »Затрубите у Гиви!
    Дуните у рог у Рами!
Бојни поклич пустите у Бет-Авену!
    Пази се, Венијамине.
⁹ Ефрем ће бити опустошен
    на дан казне.
Међу Израеловим племенима
    обзнањујем оно што ће сигурно бити.
¹⁰ Јудини службеници су као они
    који померају међаше;
    своју ћу срџбу на њих излити као воду.
¹¹ Ефрем је потлачен, скршен правдом,
    јер је својевољно пошао за ништавилом.
¹² Ја сам Ефрему као мољац,
    народу Јуде као трулеж.

¹³ »Када је Ефрем видео своју болест,
    а Јуда своје ране,
Ефрем се окрену Асирији
    и од великога цара затражи помоћ.
Али он не може да вас излечи
    ни рану да вам извида.
¹⁴ Јер, ја ћу бити као лав Ефрему,
    као млади лав народу Јуде.
Растргнућу их и отићи;
    однећу их, а никог да их избави.
¹⁵ Отићи ћу и вратити се на своје место
    док не признају своју кривицу
и док не потраже моје лице.
    У својој невољи жељно ће ме тражити.«

⁴ »Шта ћу с тобом, Ефреме?
    Шта ћу с тобом, Јудо?
Ваша приврженост је као јутарња магла,
    као рана роса која нестаје.
⁵ Зато ћу вас својим пророцима черечити,
    убијати вас речима својих уста.
    Моја ће вас пресуда осветлити као светлост зоре.
⁶ Јер, приврженост ми је мила, а не жртве,
    и спознање Бога, а не паљенице.