Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Псалми 89

Маскил Етана Езраховца.

О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
    устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
    да си верност на самом небу учврстио.

»Савез сам склопио са својим изабраником,
    заклео се своме слузи Давиду:
‚Твоје потомство учврстићу довека
    и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села

Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
    твоју верност на скупу светих.
Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
    Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
Страшан је Бог на већу светих,
    већи и страшнији од свих око себе.

ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
    Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
Ти узбурканим морем владаш,
    кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
    снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
    ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
    Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
    десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
    љубав и истина пред тобом иду.

15 Благо народу који зна да ти кличе:
    он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
    и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
    Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
    наш цар Свецу Израеловом.

19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
    »Помоћ сам пружио ратнику,
    изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
    својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
    моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
    ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
    и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
    и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
    и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
    и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
    најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
    и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
    и његов престо као дане небеске.

30 »Ако његови синови оставе мој Закон
    и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
    и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
    батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
    ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
    ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
    нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
    и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
    сведок на небу поуздан.« Села

38 Али ти одбаци, презре
    и разјари се на помазаника свога.
39 Ти раскиде савез са својим слугом
    и круну му укаља збацивши је на земљу.
40 Ти му све зидине проби
    и сва његова утврђења претвори у рушевине.
41 Ко год прође путем, пљачка га;
    ругло постаде својим суседима.
42 Уздигао си десницу његових душмана,
    учинио да ликују сви његови непријатељи.
43 Ти му отупи оштрицу мача
    и у боју га не подржа.
44 Ти учини крај његовом сјају
    и престо му баци на земљу.
45 Ти му скрати дане младости
    и срамотом га покри. Села

46 Докле још, ГОСПОДЕ?
    Зар ћеш се довека скривати?
    Докле ће твоја јарост горети као огањ?
47 Сети се како је кратак мој живот,
    како си ништавним учинио живот људски.
48 Који човек живи а да неће видети смрт?
    Може ли свој живот спасти Шеолове руке? Села
49 Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ,
    на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?
50 Сети се, Господе, како су вређали твог слугу,
    како у срцу носим увреде свих народа,
51 којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
    којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.

52 Благословен ГОСПОД довека!

Амин! Амин!

Осија 2:14-23

Израел ће се покајати

14 »Зато ћу је сада намамити,
    одвести је у пустињу и нежно јој говорити.
15 Тамо ћу јој дати винограде
    и Долину невоље[a]
    у двери наде претворити.
Тамо ће певати[b] као у дане своје младости,
    као онога дана када је изашла из Египта.

16 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
    »зваћеш ме ‚мужу мој‘,
    а више ме нећеш звати ‚мој Ваале[c]‘.
17 Скинућу јој с усана имена Ваала –
    њихова имена неће се више помињати.
18 Тога дана ћу склопити савез за њих
    са зверима и птицама
    и са створењима која гмижу по тлу.
Сломићу лук и мач и прогнати битку из земље,
    да свако може спокојно да легне.
19 Верићу се с тобом занавек,
    верићу се с тобом у праведности и правди,
    у љубави и самилости,
20 верићу се с тобом у верности,
    и ти ћеш спознати ГОСПОДА.

21 »Тога дана ћу се одазвати«, говори ГОСПОД,
    »одазваћу се небесима,
    а она ће се одазвати земљи,
22 земља ће се одазвати житу,
    младом вину и уљу,
    а они ће се одазвати Јизреелу.
23 Себи ћу је посадити у земљу
    и волећу ону коју назвах ‚Невољена[d]‘.
Онима којима рекох: ‚Нисте мој народ[e]‘, рећи ћу:
    ‚Ви сте мој народ,‘
    а они ће одговорити: ‚Ти си наш Бог.‘«

Дела апостолска 20:17-38

17 Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, 18 а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. 19 Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. 20 Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. 21 Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.

22 »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. 23 Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. 24 Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.

25 »Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио[a] проповедајући Царство, неће видети лице. 26 Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт[b], 27 јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. 28 Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике[c]. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. 29 Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. 30 Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. 31 Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.

32 »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. 33 Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. 34 И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. 35 Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«

36 И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли. 37 Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га. 38 Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.

Лука 5:1-11

Први ученици

(Мт 4,18-22; Мк 1,16-20)

Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера, виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже. Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.

Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«

»Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«

И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале. Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.

Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«

Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили, 10 а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови.

Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«

11 И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International