Book of Common Prayer
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
87 На светим је горама његов темељ.
2 Господ воли врата Сиона
више од свих Јаковљевих пребивалишта.
3 Славне се ствари говоре о теби,
о, граде Божији! Села
4 „Спомињаћу и Вавилон и Раву
са онима који ме познају;
ено, онде су Филистеја и Тир са Кушом,
’А овај је овде рођен.’“
5 А Сиону ће рећи:
„Тај и тај се у њему родио;
Свевишњи је њега основао.“
6 Уписаће Господ у књигу пописа народа:
„Овај се родио овде!“ Села
7 А певачи и играчи кажу:
„У теби су сви извори моји!“
Књига Четврта
Псалми 90–106
Молитва Мојсија, човека Божијега.
90 О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
2 Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
3 Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
4 Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
5 Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
6 ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
7 Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
8 Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
9 Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
10 У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
11 Ко је упознао силу твога гнева?
Колико си страшан, толико си срдит.
12 Научи нас да бројимо своје дане тако,
да бисмо срце мудро задобили!
13 О, Господе, окрени се! Докле више?
Смилуј се на своје слуге.
14 Милошћу нас својом ујутро нахрани;
да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
за године гледане недаће.
16 Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
и њиховој деци величанство твоје!
17 Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
Шта радили у томе успели!
Шта радили у томе успели!
136 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Хвалите Бога над боговима,
јер је милост његова довека.
3 Хвалите Господара над господарима,
јер је милост његова довека;
4 оног што ко нико чудеса велика чини,
јер је милост његова довека;
5 оног што умешно начини небеса,
јер је милост његова довека;
6 оног што је земљу разастро на водама,
јер је милост његова довека;
7 оног што начини велика светлећа тела,
јер је милост његова довека:
8 сунце да управља даном,
јер је милост његова довека;
9 месец и звезде да управљају ноћу;
јер је милост његова довека;
10 оног што је побио првенце Египта,
јер је милост његова довека;
11 и из њега извео Израиља,
јер је милост његова довека;
12 моћном руком и испруженом мишицом,
јер је милост његова довека;
13 оног што је разделио Црвено море напола,
јер је милост његова довека;
14 и кроз њега провео Израиља,
јер је милост његова довека;
15 и сручио фараона и његову војску у Црвено море,
јер је милост његова довека;
16 оног што је свој народ по пустињи водио,
јер је милост његова довека;
17 оног што је погубио цареве велике,
јер је милост његова довека;
18 и побио цареве силне,
јер је милост његова довека:
19 Сихона, аморејског цара,
јер је милост његова довека;
20 и Ога, васанскога цара,
јер је милост његова довека;
21 и њихову је земљу дао у наследство,
јер је милост његова довека;
22 у наследство за свог слугу, за Израиљ,
јер је милост његова довека;
23 онога што нас се понижених сетио,
јер је милост његова довека;
24 и од душмана нас избавио наших,
јер је милост његова довека;
25 оног који даје храну створењу сваком,
јер је милост његова довека.
26 Хвалите Бога небеског,
јер је милост његова довека!
1 Ово је Господња реч која је дошла Осији, Веировом сину, у време Јудиних царева Озије, Јотама, Ахаза и Језекије, и у време израиљског цара Јеровоама, Јоасовог сина.
Осијина жена и деца
2 Господ је почео да говори преко Осије. Рекао је Осији: „Иди и ожени блудницу с децом блуда, јер је земља огрезла у блудништву, одметнула се од Господа.“ 3 И он је отишао и оженио Гомеру, ћерку Дивлаимову, а она је затруднела и родила му сина.
4 Господ му је рекао: „Назови га Језраел[a], јер ћу убрзо да казним Јујев дом због покоља Језраела. Окончаћу царство дома Израиљевог! 5 Тога дана сломићу лук Израиљев у долини језраелској.“
6 Она је поново затруднела и родила ћерку. И он му рече: „Назови је Ло-Рухама[b], јер се више нећу смиловати дому Израиљевом и сигурно им нећу опростити. 7 А на дом Јудин ћу се смиловати, спашћу их ја – Господ, њихов Бог – нећу да их спасем луком и мачем, битком, коњима и коњаницима.“
8 А када је одојила Ло-Рухаму затруднела је и родила сина. 9 Бог је рекао: „Назови га Ло-Ами[c], јер ви нисте мој народ и ја нисам ваш Бог.
10 Израиљци ће бити бројни као морски песак без мере и броја; а на месту где им се рекло: ’Ви нисте народ мој’, назваће се ’синовима живога Бога.’ 11 Сабраће се народ Јуде и народ Израиља заједно, па ће себи поставити једног главара. И отићи ће из земље јер ће онај дан бити велики за Језраел.
2 Реците својој браћи: ’Народе мој!’[d]; и својој сестри: ’Помилована!’[e]
Павле у Грчкој
20 Када се буна стишала, Павле је послао по ученике и охрабрио их. Затим се поздравио са њима и отпутовао у Македонију. 2 Пролазећи тим крајевима, охрабривао је ученике многим речима. Тако је стигао у Грчку, 3 где је остао три месеца. Али, баш кад је требало да отплови у Сирију, дознао је да су Јевреји сковали заверу против њега. Зато је одлучио да се врати преко Македоније. 4 Придружили су му се: Пиров син Сопатер из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве, Тимотеј, те Тихик и Трофим из Мале Азије. 5 Они су отишли пре нас и сачекали нас у Троади. 6 После празника Бесквасних хлебова, отпловили смо из Филипа и за пет дана стигли у Троаду, где смо остали недељу дана.
Евтих оживљен
7 У недељу смо се окупили на причест. Павле је поучавао народ, али како је намеравао да отпутује следећег дана, наставио је да проповеда све до поноћи. 8 У горњој соби, у којој смо се сабрали, било је много светиљки. 9 Како се Павлово научавање одужило, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, утону у дубок сан, те савладан сном, паде с трећег спрата. Када су га подигли, био је мртав. 10 Павле је сишао, наднео се над њим, загрлио га и рекао: „Не узнемиравајте се, још је жив!“ 11 Затим се вратио горе, разломио хлеб и јео, па им је још дуго говорио – све до зоре. Након тога је отишао. 12 А младића су довели кући живог, те су се веома утешили.
Павле у Милиту
13 Ми смо се, пак, раније укрцали на брод и отпловили за Ас. Оданде је требало да поведемо Павла. Он је, наиме, тако одредио, намеравајући да са̂м путује копном. 14 Када се састао са нама у Асу, укрцали смо га у лађу и отишли у Митилину. 15 Сутрадан смо отпловили оданде и дошли надомак Хиоса. Прекосутра смо пристали у Самосу, а следећег дана смо стигли у Милит. 16 Павле је одлучио да заобиђе Ефес да се не би задржавао у Малој Азији; журио се да, ако је могуће, на празник Педесетнице буде у Јерусалиму.
Исус лечи многе болеснике
38 Отишавши из синагоге, дошао је у Симонову кућу. Пошто је Симонову ташту свладала јака грозница, замоле Исуса да јој помогне. 39 Исус се наднео над њом и наредио да грозница престане. Грозница је престала а ташта је затим устала и послуживала их.
40 Када је сунце било на заласку, народ је пред њега довео своје немоћне, који су боловали од разних болести. Исус је положио своје руке на свакога од њих и излечио их. 41 И зли духови су из многих излазили, вичући „Ти си Син Божији!“ Он им је онда строго бранио да ником не говоре, јер су знали да је он Христос.
Исус проповеда по Галилеји
42 Када је свануло, Исус оде на неко пусто место. Међутим, народ га је тражио. Дошли су к њему и задржавали га да не оде од њих. 43 Исус им рече: „Треба и другим градовима да проповедам Радосну вест о Царству Божијем, јер сам због тога послат.“ 44 И тако је проповедао по јудејским синагогама.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.