Book of Common Prayer
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
1 На светим горама основао је град.
2 ГОСПОД више воли капије сионске
од свих боравишта Јаковљевих.
3 Дивоте о теби говоре, граде Божији. Села
4 »Рахав и Вавилон
прибројаћу к онима који ме знају,
а тако и Филистеју, Тир и Куш,
па ће се говорити: ‚Овај је грађанин Сиона[a].‘«
5 Да, за Сион ће говорити:
»Овај и онај његови су грађани[b]
и сâм Свевишњи ће га учврстити.«
6 ГОСПОД ће уписати у књигу народâ:
»Овај је грађанин Сиона.« Села
7 И они ће играти и певати:
»У теби су сви моји извори.«
Књига четврта
(Псалми 90-106)
Молитва Мојсија, Божијег човека.
1 Господе, ти си нам пребивалиште
кроз сва поколења.
2 Пре но што су се родиле горе
и ти земљу и свет изнедрио,
ти си Бог од вечности до вечности.
3 Ти човека враћаш у прах, говорећи:
»У прах се вратите, људи.«
4 Хиљаду је година у твојим очима
као дан јучерашњи када прође,
као неколико ноћних сати.
5 Живот им докрајчиш
и у смртни сан падају.
Ујутро су као трава што никне:
6 ујутро никне и цвета,
а увече свене и осуши се.
7 Твој гнев нас сатире
и твоја јарост престрављује.
8 Пред себе си ставио наша злодела,
наше скривене грехе пред светлост свога лица.
9 Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
јер брзо мину и ми одлетимо.
11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
да стекнемо мудро срце.
13 Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако?
Сажали се на своје слуге.
14 Сваког јутра својом љубављу нас насити,
да свих својих дана кличемо и радујемо се.
15 Дај да се радујемо онолико дана
колико си нас ударао невољом,
онолико година колико смо гледали несрећу.
16 Покажи своја дела својим слугама,
своје величанство њиховој деци.
17 Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама.
Учврсти за нас наша дела –
да, учврсти наша дела.
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар
– љубав његова остаје довека.
2 Захваљујте Богу над боговима
– љубав његова остаје довека.
3 Захваљујте Господару над господарима
– љубав његова остаје довека –
4 ономе који једини чини велика чуда
– љубав његова остаје довека –
5 ономе који својом умношћу начини небеса
– љубав његова остаје довека –
6 ономе који земљу разастре над водама
– љубав његова остаје довека –
7 ономе који начини велика светлила
– љубав његова остаје довека –
8 сунце да влада дању
– љубав његова остаје довека –
9 месец и звезде да владају ноћу
– љубав његова остаје довека –
10 ономе који поби прворођене Египтове
– љубав његова остаје довека –
11 и између њих изведе Израела
– љубав његова остаје довека –
12 снажном руком и испруженом десницом
– љубав његова остаје довека –
13 ономе који Црвено море раздвоји
– љубав његова остаје довека –
14 и посред њега проведе Израела
– љубав његова остаје довека –
15 а фараона и његову војску у Црвено море баци
– љубав његова остаје довека –
16 ономе који проведе свој народ кроз пустињу
– љубав његова остаје довека –
17 ономе који поби велике цареве
– љубав његова остаје довека –
18 и погуби славне цареве
– љубав његова остаје довека –
19 Сихона, цара Аморејаца
– љубав његова остаје довека –
20 и Ога, цара Башана
– љубав његова остаје довека –
21 и земљу њихову даде у наследство
– љубав његова остаје довека –
22 у наследство свом слузи Израелу
– љубав његова остаје довека –
23 ономе који нас се сетио у нашем понижењу
– љубав његова остаје довека –
24 и ослободио нас наших душмана
– љубав његова остаје довека –
25 ономе који сваком живом бићу даје храну
– љубав његова остаје довека.
26 Захваљујте Богу небеском
– љубав његова остаје довека.
1 Реч ГОСПОДЊА која је дошла Осији сину Бееријевом у време Озије, Јоатама, Ахаза и Езекије, царева Јуде, и Јаровама сина Јоашевог, цара Израела.
Осија се жени блудницом
2 Када је ГОСПОД први пут говорио преко Осије, рече му: »Иди и ожени се блудницом и имај с њом децу блудничења, јер се земља одала блуду окренувши се од ГОСПОДА.«
3 И Осија узе за жену Гомер кћер Дивлајимову, и она затрудне и роди му сина.
4 ГОСПОД му рече: »Дај му име Јизреел, јер ћу ускоро казнити Јехуову владарску кућу због покоља у Јизреелу и учинити крај Израеловом царству. 5 Тога дана ћу у долини Јизреел сломити Израелов лук.«
6 Гомер опет затрудне и роди кћер, а ГОСПОД рече Осији: »Дај јој име Ло-Рухама[a], јер више нећу волети израелски народ и нећу му опростити. 7 Али, волећу народ Јуде и спасти га ГОСПОДОМ, његовим Богом, а не луком или мачем или битком или коњима или коњаницима.«
8 Када је престала да доји Ло-Рухаму, Гомер опет затрудне и роди још једног сина.
9 Тада ГОСПОД рече: »Дај му име Ло-Ами[b], јер ви нисте мој народ, а ја нисам ваш Бог.«
Обећање обнове Израела
10 »Али Израелаца ће опет бити као песка на морској обали, који не може да се измери ни преброји. На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘. 11 Народ Јудин и народ Израелов опет ће се ујединити и изабрати себи једног вођу, па ће живети у благостању у земљи[c], јер ће дан Јизреела бити велик.
2 »Кажите својој браћи: ‚Ами[d]‘ и својим сестрама: ‚Рухама[e]‘.«
У Македонији и Грчкој
20 Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију. 2 Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку, 3 где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију. 4 Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. 5 Они одоше напред, па су нас чекали у Троади. 6 Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана.
Евтих оживљен
7 Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. 8 У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. 9 А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.
10 Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«
11 Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. 12 А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.
Павле се опрашта од ефеских старешина
13 Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. 14 Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. 15 Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. 16 Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.
Излечење многих
(Мт 8,14-17; Мк 1,29-39)
38 Исус изађе из синагоге и оде у Симонову кућу. А Симонову ташту је спопала јака грозница, па Исуса замолише да јој помогне. 39 Он се наднесе над њу, запрети грозници, и она је остави. Она одмах устаде и поче да их служи.
40 Када је сунце зашло, сви који су имали болесне од разних болести, доведоше их к њему, и он их излечи положивши руке на сваког од њих.
41 Из многих су излазили и демони, вичући и говорећи: »Ти си Син Божији!«
Али он им је претио и није им дозвољавао да говоре, јер су знали да је он Христос.
42 Када је свануло, Исус изађе и оде на једно пусто место. А народ га је тражио, па дођоше тамо где се налазио и покушаше да га задрже да не оде од њих.
43 Али он им рече: »Треба и другим градовима да објавим еванђеље о Божијем царству, јер сам ради тога послан.«
44 И настави да проповеда по јудејским синагогама.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International