Book of Common Prayer
Песма. Псалам потомака Корејевих. Хоровођи. Према махалат-леаноту. Маскил Хемана Езраховца.
1 ГОСПОДЕ, Боже, мој Спаситељу,
и дан и ноћ пред тобом запомажем.
2 Нека моја молитва дође пред тебе,
саслушај мој вапај.
3 Јер, душа ми је сита несреће
и живот ми се примиче Шеолу.
4 Већ ме убрајају у оне
који у гробну јаму силазе.
Као човек сам коме нема помоћи,
5 остављен међу мртвима,
као погинули што леже у гробу,
којих се више не сећаш,
који су одвојени од твоје руке.
6 У најдубљу јаму си ме положио,
у мрачне дубине.
7 Твоја јарост тешко ме притиска,
свим својим таласима ме удараш.
8 Удаљио си од мене моје познанике,
учинио да им постанем одвратан.
Затворен сам и не могу да изађем.
9 Очи ми ослабише од патње.
Из дана у дан теби вапијем, ГОСПОДЕ,
теби пружам руке.
10 Зар мртвима показујеш чуда?
Зар духови умрлих устају и захваљују ти? Села
11 Зар се о твојој љубави прича у гробу,
о верности твојој у Авадону?
12 Зар се за твоја чуда зна у свету таме,
за твоју праведност у земљи заборава?
13 А ја ти ипак вапијем, ГОСПОДЕ,
и ујутро ће моја молитва доћи пред тебе.
14 Зашто ме одбацујеш, ГОСПОДЕ,
и од мене кријеш своје лице?
15 Од своје младости сам јадан
и на самрти,
изнемогох твоје страхоте носећи.
16 Твој љути гнев преко мене прелази,
твоје страхоте ме сатиру –
17 поваздан се око мене вртложе као воде
и сложно ме ударају.
18 Удаљио си од мене пријатеља и друга,
тама ми је познаник једини.
1 Ко живи у скровишту Свевишњега
остаће у сенци Свесилнога.
2 Рећи ћу за ГОСПОДА:
»Он је моје уточиште и тврђава,
Бог мој, у кога се уздам.«
3 Он ће те избавити из птичареве замке
и од помора погубног.
4 Својим перјем ће те покрити
и под његовим крилима наћи ћеш уточиште.
Његова верност биће ти штит и оклоп.
5 Нећеш се плашити ноћних ужаса,
ни стреле која лети дању,
6 ни помора који се шуња по мраку,
ни пошасти која хара у подне:
7 хиљаду их може пасти крај тебе,
десет хиљада теби здесна,
али теби се неће примаћи.
8 Само гледај својим очима,
и видећеш казну која сналази опаке.
9 Ако ти пребивалиште буде ГОСПОД,
ако ти Свевишњи буде уточиште,
10 никакво зло неће те задесити
ни пошаст се примаћи твоме шатору.
11 Јер, заповедиће својим анђелима за тебе
да те чувају на свим твојим путевима;
12 они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.
13 Лава и кобру ћеш газити,
згазити младог лава и љуту гују.
14 »Зато што ме воли, избавићу га,
зато што моје Име признаје, заштитићу га.
15 Завапиће ми, и ја ћу га услишити.
С њим ћу бити у невољи,
избавити га и прославити.
16 Наситићу га дугим животом
и моје спасење му показати.«
Псалам. Песма. За суботу.
1 Добро је захваљивати ГОСПОДУ
и твом Имену певати псалме, Свевишњи,
2 твоју љубав објављивати ујутро
и твоју верност ноћу,
3 уз лиру од десет жица
и брујање харфе.
4 Јер, ти си ме својим делима обрадовао, ГОСПОДЕ,
због твојих дела кличем.
5 Како су велика твоја дела, ГОСПОДЕ!
Како су дубоки твоји науми!
6 Глупан ово не зна,
безумник не разуме:
7 иако опаки ничу као трава
и сви зликовци бујају,
заувек ће бити затрти.
8 А ти си, ГОСПОДЕ, узвишен довека.
9 Јер, заиста, твоји ће непријатељи, ГОСПОДЕ,
твоји ће непријатељи пропасти,
сви зликовци бити распршени.
10 Учинио си да будем јак као биво[a],
новим уљем сам помазан.
11 Очи ми гледају пораз душманâ што на мене вребају,
уши слушају кукњаву опаких који се на мене дижу.
12 Праведник ће бујати као палма,
расти као кедар либански.
13 Они који су посађени у Дому ГОСПОДЊЕМ
у двориштима нашег Бога бујају
14 и у старости род доносе,
стамени и крепки,
15 објављујући: »ГОСПОД је правичан.
Он је моја Стена
и у њему нема неправде.«
Ксерксов указ у корист Јудеја
8 Тог истог дана цар Ксеркс даде царици Јестири имање Хамана, непријатеља Јудеја. А и Мордехај изађе пред цара, јер је Јестира рекла цару шта јој је он. 2 Цар скину свој прстен-печатњак, који је одузео Хаману, и даде га Мордехају, а Јестира одреди Мордехаја да управља Хамановим имањем.
3 Потом је Јестира поново разговарала с царем. Бацила му се пред ноге и плачући га преклињала да осујети опаки наум Хамана Агаговца који је овај сковао против Јудеја. 4 Цар пружи своје златно жезло према Јестири, и она се диже и стаде пред њега.
5 »Ако је цару по вољи«, рече Јестира, »и ако сам нашла милост у његовим очима, и ако мисли да је добро да се тако уради, ако сам му по вољи, нека се написмено опозову писма која је Хаман син Хамедатин, Агаговац, смислио и написао да затре Јудеје у свим царевим покрајинама. 6 Јер, како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам затирање своје породице?«
7 Цар Ксеркс одговори царици Јестири и Мордехају Јудејину: »Ето, Хаманово имање дао сам Јестири, а њега су обесили на вешала јер је дигао руку на Јудеје. 8 А ви у царево име напишите за Јудеје што вам драго и то запечатите царевим прстеном. Јер, ниједан проглас написан у царево име и запечаћен његовим прстеном не може се опозвати.«
15 Мордехај изађе од цара, а на њему је било бело и плаво царско рухо, велика златна круна и пурпурни огртач од танког лана. Град Суза испуни се клицањем и весељем. 16 За Јудеје је то било време среће и радости, весеља и части. 17 У свакој покрајини и у сваком граду, у сваком месту у које је дошао царев указ, настајала је радост и весеље међу Јудејима, уз гошћење и славље. И многи људи из других народа постадоше Јудеји, јер их је обузео страх од Јудеја.
21 После ових догађаја, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«
22 Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.
Метеж у Ефесу
23 У то време настаде немала узбуна због Пута. 24 Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.
25 Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла. 26 Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама. 27 Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«
28 Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«
29 Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха. 30 Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше. 31 Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32 А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили. 33 Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом, 34 али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35 Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? 36 Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините. 37 Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу. 38 Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже. 39 А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу. 40 Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«
41 И, када је то рекао, распусти скуп.
Излечење опседнутога
(Мк 1,21-28)
31 Потом оде у галилејски град Кафарнаум, па је у суботу учио народ, 32 а они су се дивили његовом учењу, јер је његова реч имала снагу. 33 А у синагоги је био један човек кога је опсео демон, нечисти дух.
Он снажним гласом повика: 34 »Еј, шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији.«
35 А Исус му запрети рекавши: »Умукни и изађи из њега!«
Тада демон обори човека пред свима, па изађе из њега не наудивши му.
36 Сви се веома зачудише и рекоше један другом: »Какво је то учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!«
37 И глас о Исусу рашири се по свим околним местима.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International