Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
1 Не ћути, Боже!
Не буди нем, Боже, и не мируј!
2 Јер, ево, твоји непријатељи се ускомешаше,
дигоше главу они који те мрзе.
3 Лукаве науме кују против твога народа
и спремају завере против твојих штићеника.
4 Говоре: »Хајде да их затремо као народ,
да се Израелово име више не помиње.«
5 Јер, сложно заверу кују,
савез склапају против тебе
6 шатори Едома и Јишмаеловаца,
Моав и Хагарци,
7 Гевал, Амон и Амалек,
Филистеја и житељи Тира.
8 Чак им се и Асирија придружила,
да помогне Лотовим потомцима. Села
9 Учини с њима као и с Мидјанцима,
као са Сисром и Јавином код потока Кишона,
10 који погинуше код Ендора
и постадоше ђубриво на тлу.
11 Учини да им поглавари буду као Орев и Зеев,
сви њихови владари као Зевах и Цалмуна,
12 који рекоше:
»Хајде да запоседнемо Божије пашњаке.«
13 Учини да буду као плева у вихору,
као стрњика на ветру.
14 Као што огањ прождире шуму
и пламен пали планине,
15 тако их потерај својим вихором
и престрави својим ветром олујним.
16 Лица им прекриј срамотом,
да тебе потраже, ГОСПОДЕ.
17 Нека се довека стиде и плаше,
нека у срамоти пропадну.
18 Нека знају да си ти,
коме је име ГОСПОД,
једини Свевишњи над свом земљом.
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Милостив си био својој земљи, ГОСПОДЕ,
Јакову си вратио благостање.
2 Уклонио си кривицу свога народа,
све његове грехе покрио. Села
3 Склонио си сву своју срџбу
и одвратио се од свог љутог гнева.
4 Обнови нас, Боже, наш Спаситељу,
и окончај свој гнев према нама.
5 Зар ћеш се довека на нас гневити?
Зар ће се твој гнев протезати кроз сва поколења?
6 Зар нас нећеш поново оживети,
да се твој народ радује у теби?
7 Своју љубав нам покажи, ГОСПОДЕ,
и дај нам своје спасење.
8 Хоћу да чујем шта Бог, ГОСПОД, говори,
јер он обећава мир своме народу,
вернима својим –
само нека се опет не окрену безумљу.
9 Да, његово спасење је близу онима који га се боје,
да се Слава настани у нашој земљи.
10 Састају се љубав и истина,
љубе се праведност и мир.
11 Истина ниче из земље,
а праведност гледа са неба.
12 Да, ГОСПОД ће дати оно што је добро
и наша земља даће свој род.
13 Праведност ће ићи пред њим
и пут припремити за његове кораке.
Молитва Давидова.
1 Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме,
јер сиромах сам и убог.
2 Душу ми чувај, јер сам ти веран.
Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу,
који се у тебе узда.
3 Смилуј ми се, Господе,
јер ти поваздан вапијем.
4 Обрадуј свога слугу,
јер за тобом жудим, Господе.
5 Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ,
препун љубави према онима који ти вапију.
6 Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву,
помно саслушај мој вапај за милост.
7 Вапијем ти у дан своје невоље,
јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог као ти, Господе,
и нема делâ као што су твоја.
9 Доћи ће сви народи које си створио
и поклонити се пред тобом, Господе,
и Име твоје славити.
10 Јер, ти си велик
и чудесна дела чиниш;
ти једини си Бог.
11 Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ,
да у твојој истини ходам.
Дај ми неподељено срце
да се твога Имена бојим.
12 Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже,
свим својим срцем;
твоје Име славићу довека.
13 Јер, велика је твоја љубав према мени,
из дубина Шеола живот си ми избавио.
14 Бахати се дигоше на мене, Боже,
скуп силника мој живот тражи.
За тебе они не маре.
15 А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив,
спор да се разгневиш, препун љубави и истине.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
Јестирина гозба
7 Тако цар и Хаман дођоше на гозбу царице Јестире.
2 Док су тог другог дана пили вино, цар опет рече: »Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«
3 А царица Јестира одговори: »Ако сам нашла милост у твојим очима, царе, и ако је то цару по вољи, поклони ми живот – то је моја молба. И поштеди мој народ – то је мој захтев. 4 Јер, ја и мој народ продати смо да будемо затрти, поклани и уништени. Да смо само продати да будемо робови и робиње, ћутала бих, јер таква невоља не би била разлог да се цар узнемирава.«
5 На то цар Ксеркс упита царицу Јестиру: »Ко је тај? Где је човек који се усудио да уради тако нешто?«
6 А Јестира рече: »Тај противник и непријатељ јесте овај зли Хаман.«
На то Хамана обузе силан страх пред царем и царицом.
7 Тада цар гневно устаде, остави вино и изађе у врт палате. А Хаман, увидевши да је цар већ одлучио шта ће с њим, остаде да моли царицу Јестиру за свој живот. 8 И баш кад се цар враћао из врта палате у дворану за гозбе, Хаман се баци на лежаљку на којој је била Јестира.
Цар повика: »Зар ће он то и царицу напаствовати док сам ја у кући?«
Чим је цар то изустио, Хамана зграбише[a].
9 Тада рече Харвона, један од евнуха који су служили цару: »Ено вешала која је Хаман подигао за Мордехаја, који је цару јавио за заверу. Висока су педесет лаката[b] и стоје крај Хаманове куће.«
А цар рече: »Обесите га на њих!«
10 И обесише Хамана на вешала која је припремио за Мордехаја.
Тада се царев гнев стиша.
Скевини синови
11 Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда. 12 Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.
13 А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«
14 (Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)
15 Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«
16 И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени. 17 То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.
18 Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали[a] своја дела. 19 Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми[b]. 20 Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.
Исус одбачен у Назарету
(Мт 13,53-58; Мк 6,1-6)
14 Исус се, у сили Духа, врати у Галилеју и глас о њему рашири се по целом том крају. 15 Учио је народ у тамошњим синагогама и сви су га хвалили.
16 Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита, 17 а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:
18 »На мени је Дух Господњи,
јер ме је помазао
да сиромасима објавим еванђеље.
Послао ме да сужњима објавим ослобођење,
слепима да ће прогледати,
да на слободу пустим потлачене,
19 да објавим годину благонаклоности Господње.«(A)
20 Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.
21 Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«
22 И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.
»Зар ово није Јосифов син?« питали су.
23 А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«
24 И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. 25 Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. 26 Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. 27 А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«
28 Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. 29 Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. 30 Али он прође између њих и оде својим путем.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International