Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. За спомен.
1 Боже, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
2 Нека осрамоћени и постиђени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
3 Нека узмакну у својој срамоти
сви који ми се злурадо ругају.
4 А они који те траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који воле твоје спасење
без престанка говоре:
»Нека је узвишен Бог!«
5 А ја, јадан сам и бедан.
У помоћ ми похитај, Боже.
Ти си ми Помагач и Избавитељ, ГОСПОДЕ;
не оклевај.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
не дај да се икада постидим.
2 Избави ме и ослободи у својој праведности,
помно ме саслушај и спаси.
3 Буди ми стена уточишта
на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
јер ти си хридина и тврђава моја.
4 Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
из шака човека злог и окрутног.
5 Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
моје уздање од младости.
6 На тебе се од мајчине утробе ослањам,
ти си ме из трбуха мајчиног извео.
Без престанка ти изричем хвале.
7 Пример постадох многима,
јер ти си моје јако уточиште.
8 Уста су ми пуна хвала о теби,
твоју лепоту поваздан објављују.
9 Не одбаци ме у старости,
не остави ме кад ми ишчили снага.
10 Јер, непријатељи говоре против мене,
заједно кују заверу они што на мој живот вребају.
11 Говоре: »Бог га је оставио.
Идите за њим и ухватите га,
јер нема никог да га избави.«
12 Не удаљуј се од мене, Боже,
у помоћ ми похитај, Боже мој.
13 Нека моји тужитељи скончају у срамоти,
нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.
14 А ја ћу те чекати без престанка,
све више ти изрицати хвале.
15 Уста ће моја причати о твојој праведности,
поваздан о твојим делима спасења,
иако им не знам броја.
16 Доћи ћу са снагом Господа ГОСПОДА,
помињаћу твоју праведност, само твоју.
17 Ти ме од моје младости учиш, Боже,
и ја све досад твоја чудесна дела објављујем.
18 Не остављај ме, Боже, сад кад сам стар и оседео,
док снагу твоје руке не објавим нараштају новом,
твоју силу свима који ће доћи.
19 Твоја праведност до неба досеже, Боже,
који си велика дела учинио.
Ко је, Боже, као ти?
20 Иако си ме великим и тешким невољама изложио,
опет ћеш ме оживети,
опет ћеш ме из дубина земље подићи.
21 Учинићеш ме већим но икад
и опет ме утешити.
22 Харфом ћу ти захваљивати за твоју истину, Боже мој,
у лиру ти свирати, Свече Израелов.
23 Клицаће моје усне док ти свирам
и моја душа, коју си избавио.
24 Мој језик ће о твојој праведности причати поваздан,
јер су осрамоћени и постиђени
они који хтедоше да ми науде.
Маскил Асафов.
1 Зашто нас довека одбаци, Боже?
Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?
2 Сети се свога народа, који си давно купио,
племена које си откупио да буде твој посед,
ове горе Сион, на којој си боравио.
3 Скрени своје кораке ка вечним рушевинама,
ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.
4 Рикали су твоји душмани
на месту нашег састанка с тобом,
знак своје победе поставили.
5 Као човек што секиром витла по гуштари,
6 секирама и ћускијама
скршише све даске изрезбарене.
7 Твоје светилиште спалише до земље,
оскврнавише боравиште твога Имена.
8 Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.«
И спалише сва места састанка с Богом у земљи.
9 Не видимо више своја знамења,
нема више пророкâ,
нико од нас не зна докле ће овако.
10 Докле ће те вређати душманин, Боже?
Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?
11 Зашто суспрежеш руку, своју десницу?
Дигни је са својих груди, докрајчи их!
12 Али Бог је мој цар од давнина,
он спасење доноси на земљу.
13 Ти си својом силом расколио море,
разбио главе неманима у води.
14 Ти си левијатану смрскао главе,
дао га за храну створењима пустињским.
15 Ти си врела и потоке отворио,
ти си пресушио реке непресушне.
16 Дан је твој, а и ноћ је твоја,
ти си поставио месец и сунце.
17 Ти си одредио све међе земљине,
ти си створио лето и зиму.
18 Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао,
како ти је Име погрђивао народ безуман.
19 Не предај живот своје голубице зверима,
не заборави живот својих сиромаха довека.
20 Сети се свога Савеза,
јер пуни су насиља мрачни закуци земље.
21 Не дај да потлачени узмакне осрамоћен,
нека сиромах и убоги хвале твоје Име.
22 Устани, Боже, заузми се за своју парницу,
сети се како те безумници поваздан вређају.
23 Не заборави грају твојих душмана
и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.
28 Да, сребро има своје налазиште
и злато има место где се пречишћава.
2 Гвожђе се узима из земље,
а бакар из рудаче топи.
3 Човек докида таму
и у њеним најдаљим закуцима,
до саме сенке смрти, за рудом трага.
4 Окно буши далеко од људских насеобина,
на местима која је људска нога заборавила;
далеко од људи виси и њише се.
5 Земља, из које долази храна,
испод је сва као ватром прорована.
6 У њеним стенама лазулит се сместио
и у њеној прашини има злата.
7 Ниједна птица грабљивица не зна ту стазу,
око соколово није је видело.
8 Њоме не газе дивље животиње
и ниједан лав њоме не пролази.
9 Човек руком удара на кремен
и темеље планина огољује.
10 Кроз стену пролаз прокопава,
очи му виде сва њена блага.
11 Изворе река запречује бранама
и на светлост износи скривено.
12 Али, где да се нађе мудрост?
На ком месту пребива умност?
13 Човек не зна где јој је кућа,
не може се наћи у земљи живих.
14 Океан[a] каже: ‚Није у мени‘,
море каже: ‚Није код мене.‘
15 Ни чистим златом не може се купити,
нити јој се цена може одмерити сребром.
16 Не може се купити златом из Офира,
драгоценим ониксом и лазулитом.
17 Ни злато ни стакло нису јој равни,
нити се може добити за предмете од злата.
18 Корали и кристал нису помена вредни,
већа је цена мудрости од цене рубина.
19 Топаз из Куша није јој раван,
чистим златом не може се купити.
20 »Па, одакле онда долази мудрост?
На ком то месту пребива умност?
21 Скривена је од очију свега живог,
заклоњена од птица.
22 Авадон и Смрт говоре:
‚Тек глас о њој допро нам је до ушију.‘
23 Само Бог разуме њене путеве
и зна место на ком пребива,
24 јер погледом обухвата крајеве земље
и види све под небесима.
25 Кад је ветру одредио снагу
и кад је мером измерио воду,
26 кад је киши одредио закон
и путање облацима олујним,
27 тада је видео мудрост и измерио је,
учврстио је и проверио.
28 А човеку рече:
‚Да, страх од Господа, то је мудрост,
клонити се зла, то је умност.‘«
25 Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. 26 Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27 Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.
28 Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«
29 Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.
30 Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«
31 А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«
32 И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. 33 Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. 34 Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.
35 Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«
36 Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«
37 Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«
38 Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, 39 па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. 40 По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.
27 »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа. 28 Оче, прослави своје име.«
Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«
29 Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело. 30 Други рекоше: »Анђео му је говорио.«
А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. 31 Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље. 32 А ја – када будем подигнут са земље – све ћу људе привући к себи.«
33 То рече да означи каквом смрћу ће умрети.
34 Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«
35 »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде. 36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«
Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International