Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.
1 Смилуј ми се, Боже,
јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
2 поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.
3 Кад се уплашим,
у тебе се уздам.
4 У Бога, чију реч хвалим,
у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може смртник?
5 Поваздан моје речи искривљују,
стално смишљају како да ми учине зло.
6 Састају се, сакривени вребају,
на моје кораке пазе
чекајући да ми узму живот.
7 Зар да се с таквим безакоњем извуку?
У свом гневу, Боже, обори народе.
8 Пребројао си моје ноћи бесане;
моје сузе стави у мешину –
све је то већ у твојој књизи.
9 Чим завапим к теби,
узмакнуће моји непријатељи.
То знам јер Бог је на мојој страни.
10 У Бога, чију реч хвалим,
у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може човек?
12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
– да, ноге си ми сачувао од посртања –
пред тобом ћу ходати у светлости живота.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.
1 Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
Зар поштено судите људима?
2 Не, јер у срцу смишљате неправду
и рукама размеравате насиље по земљи.
3 Опаки још од мајчине утробе застрањују,
још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
4 Отров им је као змијски отров,
као у кобре која је уши затворила,
5 па не чује глас кротитељâ,
ма колико били вешти у чарању.
6 Поломи им зубе у устима, Боже,
скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
7 Нека нестану као вода која отиче,
нека буду згажени као трава на стази.
8 Нека буду као пуж који се топи док пузи,
као мртворођенче које никад не виде сунца.
9 Пре но што им котлићи осете врелину трња,
нека у љутом гневу буду живи одувани.
10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
»Заиста праведник добија награду.
Заиста постоји Бог који суди на земљи.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
живот ми сачувај од страшног непријатеља.
2 Сакриј ме од завере опаких,
од сплетке зликоваца.
3 Језике оштре као мач
и речи одапињу као љуте стреле.
4 Из потаје гађају недужнога;
гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
5 Један другог у злим наумима бодре;
договарају се где да сакрију замке
и говоре: »Ко ће их видети?«
6 Неправду смишљају и говоре:
»Савршен злочин смо смислили.«
Дубока су тајна ум и срце човечије.
7 Али Бог ће их погодити стрелом,
биће рањени изненада;
8 сами ће се о свој језик саплести.
Сви који их виде одмахиваће главом.
9 Уплашиће се сав људски род;
причаће шта је Бог учинио
и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
и у њега се узда.
Хвалиће се сви који су срца честитог.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
1 Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
теби се завет извршава.
2 Теби који чујеш молитве,
теби ће доћи сав људски род
3 грехом савладан.
Ти наше преступе опрашташ.
4 Благо оном кога си изабрао
и дао му да ти приступи,
да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
твога Храма светог.
5 У својој праведности,
ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
узданице свих крајева земље
и мора далеких.
6 Својом силом учвршћујеш планине
снагом наоружан.
7 Хучање морâ стишаваш,
хучање таласа њихових
и грају народâ.
8 Они што живе накрај света
боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
клицањем одзвањају.
9 О земљи водиш бригу и натапаш је,
чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
да људима спремиш жито,
јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
а долине огрнуле житом –
од радости кличу и певају.
40 Онда ГОСПОД рече Јову из олује:
2 »Утегни се као човек;
питаћу те, а ти ми одговори.
3 Зар би и моју правду хтео да порекнеш?
Зар би мене осудио да себе оправдаш?
4 Зар ти је рука као Божија
и зар ти глас грми као његов?
5 Окити се онда славом и сјајем
и у част и величанство се обуци.
6 Излиј жестину своје срџбе,
погледај сваког охолог и обори га,
7 погледај сваког надменог и унизи га,
опаке сатри на месту.
8 Све их заједно у прашину закопај,
у гробу им стави повез на лице.
9 Тада ћу ти и ја признати
да твоја десница може да те спасе.
10 »Погледај бехемота,
кога сам створио заједно с тобом.
Травом се храни као во,
11 а види колика му је снага у слабинама,
колика сила у мишићима трбушним!
12 Реп му се њише као кедар,
жиле му на бедрима чврсто преплетене.
13 Кости су му цеви бронзане,
удови као гвоздене полуге.
14 Он је првенац међу Божијим делима,
његов Творац с мачем му прилази.
15 Храну му доносе брегови,
где се све дивље звери играју.
16 Он под лотосом лежи,
међу мочварном трском сакривен.
17 Лотоси га сенком заклањају,
окружују га тополе поточне.
18 Кад река набуја, он се не плаши,
безбрижан је и да му Јордан јурне у губицу.
19 Може ли га неко ухватити за очи
или му замку провући кроз њушку?
20 Можеш ли левијатана извући удицом
или му језик везати ужетом?
21 Можеш ли му уже провући кроз ноздрве
или му чељуст пробости куком?
22 Зар ће те он молити за милост?
Зар ће ти умилним речима говорити?
23 Зар ће с тобом склопити савез
да га узмеш за слугу довека?
24 Можеш ли се с њим играти као с птицом
или га на узици водити да своје кћери забавиш?
25 Зар ће се прекупци ценкати за њега?
Зар ће га разделити међу трговцима?
26 Можеш ли му кожу избости копљима
или главу оствама?
27 Дигнеш ли руку на њега,
нећеш више на бој помишљати!
28 Залудна је нада да се може надвладати;
већ сâм поглед на њега човека обара.
Павле и Варнава се раздвајају
36 После неког времена Павле рече Варнави: »Хајде да се вратимо и обиђемо браћу у свим градовима где смо проповедали Господњу реч, да видимо како су.«
37 Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, 38 али Павле је мислио да је боље да не воде онога који их је напустио у Памфилији и није с њима наставио дело. 39 Тако дође до толико оштре размирице да се раздвојише један од другог: Варнава узе Марка и отплови за Кипар, 40 а Павле изабра Силу и оде, пошто су га браћа поверила Господњој милости. 41 Ишао је по Сирији и Киликији и учвршћивао цркве.
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
16 Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. 2 О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. 3 Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. 4 Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. 5 Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.
55 Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. 56 Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«
57 А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.
Помазање у Витанији
(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)
12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. 2 Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. 3 Тада Марија узе литру[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.
4 А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: 5 »Зашто се ова помаст није продала за триста динара[b] и то поделило сиромасима?«
6 Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.
7 Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. 8 Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International