Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. На гититу. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Како је дивно твоје Боравиште,
ГОСПОДЕ над војскама!
2 Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ,
срце и тело ми кличу Богу живоме.
3 Чак и врабац себи налази дом
и ластавица гнездо за себе,
где ће своје птиће излећи,
крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама,
Царе мој и мој Боже.
4 Благо онима што у твом Дому бораве
– они те без престанка хвале. Села
5 Благо онима чија је снага у теби,
који су се у срцу одлучили за ходочашће.
6 Док пролазе долином Баха,
у место пуно извора је претварају,
а јесења киша благословима је прекрива.
7 Све више им расте снага
док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву,
саслушај ме, Боже Јаковљев. Села
9 Погледај наш штит, Боже,
лице помазаника свога погледај с наклоношћу.
10 Бољи је један дан у твојим двориштима
од хиљаду других.
Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога
него да станујем у шаторима опаких.
11 ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит.
ГОСПОД даје милост и славу;
ниједно добро не ускраћује
онима чији је живот беспрекоран.
12 ГОСПОДЕ над војскама,
благо човеку који се у тебе узда.
ГОСПОД одговара Јову
38 Тада ГОСПОД одговори Јову из олује:
18 Да ли си сагледао пространства земље?
Кажи, ако све то знаш.
19 »Који је пут до боравишта светлости?
Где станује тама?
20 Можеш ли до њиховог места да их одведеш?
Знаш ли стазе до њихових станишта?
21 Ма, знаш ти то, јер још тада си се родио!
Велик је број твојих дана!
22 »Да ли си ушао у спремишта снега
или видео спремишта грȁда
23 која држим за времена невоље,
за дане рата и боја?
24 Који је пут до места где се муња раздељује?
Где се ветар источни расипа по земљи?
25 Ко просеца јарак бујици
и стазу грмљавини,
26 да би киша пала на земљу ненастањену,
на пустињу где нема човека,
27 да напоји голу пустош,
да би у њој изникнула трава?
28 Има ли киша оца?
Ко је родитељ капи росе?
29 Из чије утробе излази лед?
Ко је родитељка мразу са небеса,
30 кад се воде стврдну као камен
и лед се хвата на површини океана[a]?
31 »Можеш ли свезати раскошне Влашиће
или развезати конопце Орионове?
32 Можеш ли у право време извести сазвежђа
или водити Медведа с његовим младима?
33 Да ли знаш небеске законе?
Зар можеш да им доделиш власт на земљи?
34 »Зар можеш да довикнеш до облака
и силном водом се покријеш?
35 Зар ти муње шаљеш, и оне иду,
и зар теби говоре: ‚Ево нас‘?
36 Ко је мудрошћу обдарио срце
и умности подарио уму?
37 Ко мудрошћу пребројава облаке?
Ко излива небеске мешине,
38 да се прашина згрудва
и грудве земље слепе?
Пад Вавилона
18 После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем. 2 Он силним гласом повика:
»Пао је!
Пао је велики Вавилон!
Постаде пребивалиште демона
и склониште свих нечистих духова
и склониште свих нечистих и одвратних птица.
3 Јер, сви народи су пили
жестоко вино блуда те блуднице.
С њом су се земаљски цареви одавали блуду,
а земаљски трговци се богатили
на њеној прекомерној раскоши.«
4 Онда чух и други глас са неба како говори:
»Изађи из ње, мој народе,
да не будеш саучесник у њеним гресима
и да те не снађу њене пошасти.
5 Јер, њени греси су се нагомилали до неба
и Бог се сетио њених злодела.
6 Врати јој истом мером,
врати јој двоструко за њена дела.
У чашу у коју је она точила
ти јој наточи двоструко.
7 Колико се разметала сјајем и раскоши,
толико јој муке и јада задај,
јер она мисли:
‚На престолу седим као царица;
нисам удовица и нећу видети јада.‘
8 Зато ће је у једном дану
савладати њене пошасти –
смрт, јад и глад –
и биће спаљена огњем,
јер је моћан Господ Бог, који јој суди.
Убиство
21 »Чули сте да је речено нашим старима: ‚Не убиј! Ко убије, одговараће пред судом.‘(A) 22 А ја вам кажем да ће сваки онај ко се љути на свога брата[a] одговарати пред судом. И ко год своме брату каже ‚рака‘[b], одговараће пред Синедрионом. И ко год каже ‚будало‘, одговараће за то у огњу пакла.
23 »Ако, дакле, приносиш дар на жртвеник, па се сетиш да твој брат има нешто против тебе, 24 остави свој дар пред жртвеником, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар.
25 »Брзо се нагоди са својим противником, још док си с њим на путу, да те не преда судији, а судија судском службенику, па те баце у тамницу. 26 Истину ти кажем: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару[c].«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International