Book of Common Prayer
Зајин
49 Сети се обећања мени, твоме слузи,
којим си ми улио наду.
50 Ово је утеха у мом јаду:
твоја реч ме држи у животу.
51 Бахати ми се жестоко изругују,
али ја не скрећем од твога Закона.
52 Сећам се твојих древних закона, ГОСПОДЕ,
и утеху налазим.
53 Бес ме хвата због опаких,
који су твој Закон оставили.
54 Твоје су уредбе моји псалми
у кући где сам само дошљак.
55 Ноћу се твог Имена сећам, ГОСПОДЕ,
и твог Закона се држим.
56 То чиним
јер се твојим налозима покоравам.
Хет
57 Ти си мој део, ГОСПОДЕ;
обећао сам да ћу се твојих речи држати.
58 Свим својим срцем те преклињем:
смилуј ми се као што си обећао.
59 Размислио сам о свом животу
и твојим прописима се вратио.
60 Хитам и не оклевам
да се твојих заповести држим.
61 Иако опаки око мене постављају замке,
твој Закон нећу заборавити.
62 У поноћ устајем да ти захвалим
због твојих закона праведних.
63 Друг сам свима који те се боје
и онима који се твојих налога држе.
64 Пуна је земља твоје љубави, ГОСПОДЕ.
Својим уредбама ме научи.
Тет
65 Учини добро мени, твоме слузи, ГОСПОДЕ,
као што си обећао.
66 Научи ме добром расуђивању и знању,
јер се у твоје заповести уздам.
67 Пре него што ме снашао јад,
застрањивао сам,
али сада се твоје речи држим.
68 Ти си добар и чиниш добро.
Својим уредбама ме научи.
69 Бахати ме изблатише лажима,
али ја се свим срцем твојих налога држим.
70 Срце им је окорело и бешћутно,
а ја у твом Закону уживам.
71 Добро је што ме снашао јад,
да бих твоје уредбе научио.
72 Вреднији ми је Закон из твојих уста
него хиљаде златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Чујте ово, сви народи,
почујте, сви становници света,
2 како мали тако и велики,
како богати тако и убоги.
3 Моја уста говориће мудрост,
а речи из мог срца даће умност.
4 Помно ћу слушати пословицу,
своју загонетку уз лиру ћу објаснити.
5 Зашто да се бојим у данима зла,
кад ме изопачене варалице опколе,
6 они што се у своју моћ уздају
и својим се силним богатством хвале?
7 Нико не може себе да откупи,
не може Богу да плати откупнину за себе –
8 превисока је откупна цена живота,
никад се не може платити –
9 да живи довека и гробну јаму да не види.
10 Јер, свако види да мудри умиру,
да и безумник и глупан пропадају,
да другима остављају своје богатство.
11 Довека ће им гробница бити кућа,
њихово боравиште кроз сва поколења,
макар су земље назвали по себи.
12 Не остаје човек, упркос части коју ужива,
сличан је зверима које угибају.
13 То је судбина оних који се безумно у себе уздају
и њихових следбеника,
којима су миле њихове изреке. Села
14 Као овце, за Шеол су одређени,
смрт им је пастир.
Честити ће владати над њима;
брзо ће пропасти њихово обличје,
Шеол ће им бити боравиште.
15 А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола
и к себи ме узети. Села
16 Не бој се кад се неко обогати,
кад се намножи благо његовог дома.
17 Јер, кад умре, ништа са собом неће понети,
неће с њим у гроб сићи благо његово.
18 Иако се за живота сматрао благословеним –
јер, људи те хвале кад ти добро иде –
19 и он ће отићи поколењу својих праотаца,
где више неће видети светлости.
20 Човек који ужива част, а нема разборитости,
сличан је зверима које угибају.
Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавну неправду су починили.
Нема никога ко чини добро.
2 Бог са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који Бога не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео
где нема места страху.
Бог расу кости оних што су те опседали.
Ти их срамоти извргну,
јер их је Бог одбацио.
6 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад Бог врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
29 Потом Јов настави своју беседу и рече:
30 А сад ми се ругају људи млађи од мене,
чије очеве не бих ставио ни међу своје псе овчаре.
2 Шта ми користи снага руку њихових
кад им је крепкост ишчилела?
16 Сад се моја душа у мени растаче,
дани невоље ме зграбише.
17 Ноћ ми кости пробада,
бол изједајући не одлази на починак.
18 Великом силом одећу ми гужва,
као оковратник кошуље ме стеже.
19 У блато ме баца
и као прах и пепео постајем.
20 К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш,
устајем, а ти ме не гледаш.
21 Окрутан си према мени постао,
силином своје руке на мене се обараш.
22 У ветар ме дижеш и на њему носиш,
олујним ветром ме ковитлаш.
23 Знам да ћеш ме у смрт одвести,
на место одређено свим живима.
24 Нико не диже руку на сломљенога
кад у својој муци вапије.
25 Зар нисам плакао над невољницима?
Зар ме није душа болела због убогога?
26 Кад сам се надао добру, дође зло,
кад сам ишчекивао светлост, дође тама.
27 Утроба ми кључа без престанка,
дани патње ме сусрећу.
28 Ходам црн, али не од сунца,
устајем на скупу и вапијем.
29 Шакалима сам постао брат,
нојевима друг.
30 Кожа ми је сва поцрнела,
тело ми врућица сажиже.
31 Лира ми је подешена за жалопојку,
а свирала за нарицање.
19 Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав. 20 Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.
Повратак у Антиохију Сиријску
21 Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију. 22 Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље. 23 По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.
24 Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију. 25 Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију, 26 па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили. 27 Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и незнабошцима отворио врата вере. 28 Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.
Лазарова смрт
11 Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. 2 (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)
3 Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«
4 Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«
5 А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. 6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, 7 па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«
8 »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«
9 »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. 10 Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«
11 То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«
12 »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«
13 Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.
14 Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, 15 и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«
16 Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International