Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Вилдад
25 Тада је Вилдад из Суша узвратио овако:
2 „Божији су и власт и страх!
Он мир ствара у висинама својим!
3 Да ли има броја његовим четама?
Кога то светло његово не обасјава?
4 Како да се човек оправда пред Богом?
Како да се очисти онај што га жена роди?
5 Гле! Ни месец му бистар није,
очима његовим нити звезде нису чисте;
6 а камоли човек – црв
и потомак човека – црвић!“
Последње речи Јова пријатељима
27 А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2 „Живога ми Бога који ми је ускратио право
и Свемоћног што ми душу огорчи;
3 док у мени даха има
и Божијег духа у мом носу;
4 усне моје неће говорити неправду,
мој језик неће изустити обману.
5 Далеко од мене било да изјавим како сте у праву!
Док ме има не одустајем од своје честитости.
6 Држаћу се праведности своје, нећу је пустити;
све док живим савест моја ме запећи неће.
Јагње и његов народ
14 Затим сам видео Јагње како стоји на брду Сион, и са њим стотину четрдесет четири хиљаде, на чијим је челима било написано његово име и име његовога Оца. 2 Зачуо сам глас са неба сличан хуку многих река и одјеку јаког грома. Глас је био сличан мелодији коју изводе свирачи харфе на својим харфама. 3 Тих стотину четрдесет четири хиљаде певало је нову песму пред престолом, пред четири бића, и пред старешинама. Ту песму нико није могао да научи, осим њих, откупљених са земље. 4 Они су очували себе чистима, не узимајући себи жена; то су, наиме, девственици. Они следе Јагње куд год оно иде. Они су откупљени од остатка човечанства као првина која припада Богу и Јагњету. 5 Лаж никад нису изустили; они су непорочни.
Час Божијег суда
6 Затим сам видео другог анђела како лети посред неба са вечном Радосном вешћу да је објави становницима земље: свакој народности, племену, језику и народу. 7 Говорио је снажним гласом: „Бојте се Бога и дајте му славу, јер дошао је час његовог суда. Зато се поклоните Створитељу неба и земље, мора и водених извора.“
13 Тада сам чуо глас са неба како говори: „Напиши: благо онима који од сада умиру ради Господа! Да, говори Дух, они ће се одморити од свог мукотрпног рада, јер њихова дела сведоче за њих.“
Со земље и светлост света
13 Ви сте со земље. Али ако со обљутави, чиме ће повратити сланоћу? Неће више ваљати ни за шта, осим да се избаци и да је људи изгазе.
14 Ви сте светлост свету. Не може се сакрити град који стоји на брду. 15 И нико не пали светиљку и ставља је под мерицу, него на свећњак, па светли свима у кући. 16 Тако нека засветли ваша светлост пред људима, да би они, видећи ваша добра дела, прославили Оца вашег који је на небесима.
Исус тумачи Мојсијев Закон
17 Немојте мислити да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да укинем, него да испуним. 18 Заиста вам кажем: све док трају небо и земља, ни најмање слово, ни једна цртица неће нестати из Закона док се све не испуни. 19 Али, ако неко прогласи неважећом једну од ових најмањих заповеди, и тако научи друге људе, најмањим ће се назвати у Царству небеском. А ко изврши и томе научи друге људе, великим ће се назвати у Царству небеском. 20 Јер вам кажем: ако ваша праведност не буде већа од праведности зналаца Светог писма и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.