Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
1 Боже, ти си Бог мој,
кога тражим.
Жедна те је моја душа,
за тобом моје тело жуди
у земљи сувој и изнуреној,
у којој нема воде.
2 Да, у светилишту сам те видео,
видео твоју снагу и славу.
3 Зато што је твоја љубав боља од живота,
моје усне ће те хвалити.
4 Благосиљаћу те док сам жив;
дизаћу руке у молитви, твоје Име призивајући.
5 Бићу сит као од најбољег јела;
кличућим уснама моја уста ће те хвалити.
6 Сећам те се на својој постељи,
на тебе мислим у ноћним сатима.
7 Ти си Помагач мој,
зато у сенци твојих крила кличем.
8 Душа ми се приљубила уз тебе,
твоја ме десница придржава.
9 А они што би да ми узму живот, да га униште,
у Подземље ће отићи.
10 Биће предати мачу
и постати храна шакалима.
11 А цар ће се радовати у Богу.
Хвалиће се сви који му се заклињу на верност[a],
а уста лажљиваца биће запушена.
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
14 Јер, он зна како смо саздани,
сећа се да смо прах.
15 А човек – његови дани су као трава.
Као пољски цвет цвета,
16 ветар преко њега пређе, и нема га,
и више га се не сећа његово место.
17 А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности
на онима који га се боје
и његова праведност на деци њихове деце,
18 на онима који се држе његовог Савеза
и сећају се да његове налоге извршавају.
19 ГОСПОД је свој престо поставио на небесима
и његово царство влада над свима.
20 Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели,
који чините како вам он каже
и његовој речи се покоравате.
21 Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове,
ви његове слуге које његову вољу извршавате.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Билдад
25 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Власт и страх припадају Богу;
он ствара мир на својим висинама.
3 Може ли се његова војска пребројати?
Над ким његова светлост не излази?
4 Како да човек буде праведан пред Богом?
Како да рођени од жене буде чист?
5 Да, ни месец није сјајан, ни звезде чисте
у његовим очима,
6 па колико мање је то човек, који је тек црв,
син човечији, који је тек црвић!«
27 Потом Јов настави своју беседу и рече:
2 »Тако ми Бога живога, који ми је ускратио правду,
Свесилнога, који ми је загорчао душу,
3 док је живота у мени,
даха Божијег у мојим ноздрвама,
4 усне ми неће говорити зло,
ни језик превару изрицати.
5 Далеко било да признам да сте ви у праву;
до смрти се нећу одрећи своје честитости.
6 Држаћу се своје праведности и нећу је оставити;
док сам жив, неће ме срце прекоревати.
Јагње и 144.000 откупљених
14 Тада погледах, а оно – Јагње стоји на Сионској гори и с њим 144.000 оних којима је на челу написано његово име и име његовог Оца. 2 Чух звук са неба сличан хучању многих вода и тутњави силнога грома. И тај звук који сам чуо био је као свирање китариста на њиховим китарама. 3 Певали су нову песму пред престолом и пред четири жива бића и старешинама. И нико није могао да научи ту песму осим оних 144.000 откупљених са земље. 4 То су они што се нису укаљали са женама, јер су остали чисти[a]. Они иду за Јагњетом куд год оно иде. Откупљени су од људи као првине за Бога и Јагње. 5 Ниједна лаж се није нашла у њиховим устима – они су без мане.
Три анђела
6 Онда видех још једног анђела како лети посред неба. Носио је вечно еванђеље да га објави становницима земље, свим народима, племенима, језицима и народностима.
7 Он силним гласом рече: »Бојте се Бога и дајте му славу, јер је дошао час његовог Суда! Славите Онога који је начинио небо, земљу, море и изворе водâ!«
13 Тада чух глас са неба како ми говори: »Пиши: ‚Благо мртвима који одсад умру у Господу.‘«
»Да«, каже Дух, »нека се одморе од свог мукотрпног рада, јер њихова дела иду за њима.«
Со земље и светлост света
(Мк 9,50; Лк 14,34-35)
13 »Ви сте со земље. Али, ако со обљутави, чиме она да се посоли? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци напоље и да је људи изгазе.
14 »Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на гори, 15 нити се светиљка пали да се стави под посуду, него на свећњак, па светли свима у кући. 16 Нека тако ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и да славе вашег Оца, који је на небесима.«
Испуњење Закона
17 »Немојте да мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да их укинем, него да их испуним. 18 Истину вам кажем: док небо и земља не нестану, неће нестати ниједно словце[a] ни цртица из Закона док се све не догоди. 19 Ко, дакле, прекрши и најмању од тих заповести – и друге учи да тако чине – зваће се најмањи у Царству небеском. А ко их извршава – и друге учи да тако чине – зваће се велик у Царству небеском. 20 Јер, кажем вам: ако ваша праведност не буде већа од праведности учитеља закона и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International