Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
Елифаз
22 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар може човек да буде користан Богу?
Па и од мудраца, каква му је корист?
3 Зар је Свесилноме мило ако си праведан?
Зар нешто добија ако си беспрекоран?
4 Зар те због твоје побожности прекорева
и против тебе износи оптужбе?
21 Потчини се Богу и буди у миру с њим –
тако ће ти се благостање вратити.
22 »Прихвати поуку из његових уста
и његове речи у свом срцу похрани.
23 Ако се вратиш Свесилноме, препородићеш се.
Склони опакост далеко од свог шатора
24 и грумење злата баци у прашину,
злато офирско међу стење у клисурама,
25 па ће Свесилни бити твоје злато
и твоје најбоље сребро.
26 Да, тада ћеш наћи радост у Свесилноме
и своје лице подизати к Богу.
27 Молићеш му се, и услишиће те,
а ти ћеш испунити своје завете.
28 И шта год да наумиш, оствариће се
и светлост ће ти обасјати путеве.
29 Кад људи буду унижавани,
ти ћеш рећи: ‚Дигни их!‘
и он ће спасти смерне.
30 Избављаће и оног ко није недужан,
који ће се због чистоте твојих руку избавити.«
Јов
23 Тада Јов одврати:
2 »И данас ми је јадиковка чемерна;
тешка је његова рука упркос мом јецању.
3 О, кад бих бар знао где да га нађем!
Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
4 Свој случај бих изложио пред њим
и своја уста напунио доказима.
5 Сазнао бих шта би ми одговорио
и разумео речи које ми је упутио.
6 Да ли би с великом силом расправљао са мном?
Не, он би попустљив био према мени.
7 Тамо би честит човек изнео свој случај,
и ја бих се заувек избавио од свог судије.
26 »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. 27 Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. 29 Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Али Бог га је васкрсао из мртвих 31 и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. 32 Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима 33 испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:
‚Ти си мој Син,
данас те родих.‘(A)
34 А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:
‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘(B)
35 Тако и на другом месту каже:
‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘(C)
36 Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. 37 Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. 38 Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, 39 Исусом се оправдава свако ко верује. 40 Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:
41 ‚Гледајте, подругљивци,
чудите се и нестаните,
јер у ваше дане учинићу дело,
дело у које не бисте поверовали
да вам га неко исприча.‘«(D)
42 Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. 43 Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.
Пастир и његово стадо
10 »Истину вам кажем: ко не улази у овчији тор кроз врата, него улази на неки други начин, лопов је и разбојник. 2 А ко улази кроз врата, пастир је овцама. 3 Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их. 4 Када све своје истера, иде испред њих, а овце иду за њим, јер му познају глас. 5 За туђинцем неће ићи, него ће побећи од њега, јер туђинчев глас не познају.«
6 Исус им исприча ову причу, али они не разумеше о чему им говори.
7 Зато им он поново рече: »Истину вам кажем: ја сам врата овцама. 8 Сви који су дошли пре мене, лопови су и разбојници, али их овце нису слушале. 9 Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, биће спасен. Улазиће и излазити и налазити испашу. 10 Лопов долази само да украде, закоље и упропасти. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.
11 »Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. 12 Најамник – пошто није пастир и пошто овце нису његове – гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује. 13 Јер, најамник је и није му стало до оваца.
14 »Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене 15 – баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце. 16 Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир. 17 Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео. 18 Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International