Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
Јов
12 Тада Јов одврати:
14 »Рођени од жене
кратка је века и пун невоља.
2 Као цвет никне па увене,
као сенка која бежи, не опстаје.
3 Зар у таквога упиреш поглед?
Зар њега изводиш на суд пред себе?
4 Ко ће из нечистог извући чисто?
Нико!
5 Човеков је век одређен;
одбројао си му месеце
и поставио границе које не може да пређе.
6 Стога одврати поглед од њега
и остави га на миру,
да се свога века наужива.
7 »Па и за дрво има наде:
ако га посеку, опет ће нићи
и младице му се намножити.
8 Ако му корен у земљи и остари
и пањ му се у прашини сасуши,
9 чим осети воду, пропупеће
и као биљка потерати младице.
10 Али, кад човек умре, постаје беспомоћан,
кад смртник издахне, где је?
11 Као што вода испарава из мора
и корито реке испуца и осуши се,
12 тако и човек легне и не устаје.
Док небеса не ишчезну,
неће се људи пробудити
ни отргнути од сна.
13 О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш
и склониш ме док те гнев не прође,
кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити.
14 Ако човек умре,
хоће ли опет живети?
Све време свог тешког служења
чекаћу док ми не дође замена.
15 Зваћеш, и ја ћу се одазвати;
чезнућеш за својим делом.
16 Да, тада ћеш ми бројати кораке,
али на моје грехе нећеш вребати.
17 Да, мој преступ запечатићеш у врећи,
мој грех ћеш покрити.
18 Али, као што се планина одроњава и мрви
и стена помера са свог места,
19 као што вода спира камење
и бујице отплављују земљу,
тако и ти човеку уништаваш наду.
20 Надјачаш га једном заувек, и њега нема,
лик му промениш и одбациш га.
21 Да ли му синове поштују, он то не зна,
да ли их понижавају, он то не види.
22 Он само бол свога тела осећа
и само себе оплакује.«
18 Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром. 19 Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време.
Иродова смрт
20 А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.
21 Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор.
22 Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!«
23 Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну.
24 А Божија реч је расла и ширила се. 25 Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.
47 Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«
Пре него што се Авраам родио, Ја јесам
48 Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«
49 »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. 50 Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. 51 Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«
52 »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ 53 Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«
54 »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. 55 Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. 56 Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«
57 »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«
58 »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«
59 Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International