Book of Common Prayer
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
Јов
12 Тада Јов одврати:
3 Са Свесилним бих хтео да разговарам,
са Богом да се расправим.
4 Али, ви ширите лажи
и сви сте неспособни исцелитељи.
5 О, кад бисте бар сасвим ућутали!
Тиме бисте показали мудрост.
6 Саслушајте моје доказе,
чујте приговор мојих усана.
7 Зар ћете ради Бога износити лажи?
Зар ћете ради њега изговарати преваре?
8 Зар ћете према њему бити пристрасни?
Зар ћете за њега водити парницу?
9 Зар би било добро да вас он испита?
Зар бисте га преварили као човека?
10 Он би вас сигурно прекорио
кад бисте потајно били пристрасни.
11 Зар вас не би његов сјај престравио?
Зар вас не би обузео ужас од њега?
12 Ваше изреке су од пепела,
ваша одбрана је одбрана од блата.
13 Ћутите и пустите ме да говорим,
па нека ме снађе што му драго.
14 Зашто се излажем опасности
и свој живот у своје руке узимам?
15 Да, нека ме и убије,
ја ћу се у њега уздати
и бранити своје поступке пред њим.
16 И већ то ће ми бити на спасење,
јер безбожник не би ступио пред њега.
17 »Пажљиво саслушајте моје речи,
добро чујте шта ћу вам рећи:
21 Склони своју руку далеко од мене
и не плаши ме више својим страхотама.
22 Тада ме позови, и одговараћу ти,
или ме пусти да говорим, а ти одговарај.
23 Колико сам злоделâ и грехâ починио?
Покажи ми мој преступ и грех!
24 Зашто своје лице кријеш
и непријатељем ме сматраш?
25 Зар ћеш мучити лист који носи ветар
и суву стрњику гонити?
26 Јер, горке оптужбе против мене исписујеш
и за грехе из младости ме кажњаваш.
27 Сапињеш ми ноге у окове
и све моје стазе надзиреш
пратећи трагове мојих стопала.
Ирод прогони Цркву
12 У то време цар Ирод поче да злоставља неке из Цркве. 2 Јакова, Јовановог брата, погуби мачем, 3 па кад је видео да је то Јудејима по вољи, ухвати и Петра. Било је то за време Празника бесквасног хлеба. 4 А када га је ухватио, баци га у тамницу, предавши га стражама – било их је четири са по четири војника у свакој – да га чувају, с намером да га после Пасхе изведе пред народ.
5 Тако су Петра чували у затвору, а Црква се свесрдно молила Богу за њега.
Петар чудесно избављен из затвора
6 Те ноћи пре него што је Ирод хтео да га изведе пред народ, Петар је, везан двоструким ланцима, спавао између два војника, а стражари су пред вратима чували тамницу. 7 Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост.
Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!«
Петру спадоше ланци с руку, 8 а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.«
И он то учини.
Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.«
9 Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење. 10 Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.
11 Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.«
12 Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се. 13 Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори[a]. 14 Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом.
15 А они јој рекоше: »Ти си луда!«
Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.«
16 А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда. 17 Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.«
Онда изађе и оде на друго место.
33 »Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«
34 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха. 35 Роб не остаје у кући заувек, а син остаје. 36 Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни. 37 Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч. 38 Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца[a].«
39 »Наш отац је Авраам«, одговорише му они.
»Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела. 40 Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио. 41 Ви чините дела свога оца.«
»Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо – Бога!«
Ђавоља деца
42 А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. 43 Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч. 44 Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи. 45 А мени, зато што вам говорим истину, не верујете. 46 Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International