Book of Common Prayer
Давидов.
1 К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,
2 у тебе се уздам, Боже мој.
Не дај да се постидим,
не дај да непријатељи ликују нада мном.
3 Неће се постидети који тебе ишчекују
– постидеће се они који те лако изневере.
4 Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
својим стазама ме научи.
5 Води ме у својој истини и поучи ме,
јер ти си Бог, мој Спаситељ;
тебе поваздан ишчекујем.
6 Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
јер су од вечности.
7 Не сећај се грехâ из моје младости
ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
и доброте, ГОСПОДЕ.
8 Добар је ГОСПОД и правичан
– зато грешнике учи своме путу.
9 Нека кротке води ка оном што је право
и нека кротке учи своме путу.
10 Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина
оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.
11 Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости,
иако је велик.
12 Ко се боји ГОСПОДА,
ГОСПОД ће га усмерити путем
који треба да изабере.
13 Живот ће провести у благостању,
а његови потомци наследиће земљу.
14 ГОСПОД је присан с онима који га се боје,
свој Савез им обзнањује.
15 Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА,
јер ми ноге ослобађа из мреже.
16 Окрени се к мени и милостив ми буди,
јер сам усамљен и јадан.
17 Бриге ми се намножиле у срцу
– ослободи ме тескобе.
18 Види мој јад и муку
и све моје грехе однеси.
19 Види колико је мојих непријатеља
и колико жестоком мржњом ме мрзе.
20 Чувај ми душу и избави ме.
Не дај да се постидим,
јер у тебе се уздам.
21 Нека ме поштење и честитост чувају,
јер тебе ишчекујем.
22 Избави Израел, Боже,
из свих његових невоља.
Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.
1 Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим,
причати о свим твојим делима чудесним.
2 У теби ћу се радовати и веселити,
твом Имену псалме певати, Свевишњи.
3 Узмичу непријатељи моји,
пред тобом посрћу и гину.
4 Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
На престо си сео као судија правичан.
5 Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
име им избрисао заувек и довека.
6 Непријатељ сконча
у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
да и спомен на њих неста.
7 А ГОСПОД на престолу седи довека,
престо је поставио да са њега суди.
8 Судиће свету праведно,
народима управљати правично.
9 ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
утврђење високо у временима невоље.
10 У тебе се уздају они који знају твоје Име,
јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.
11 Псалме певајте ГОСПОДУ,
који на Сиону седи на престолу!
Његова дела разглашујте међу народима!
12 Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
запомагање сиромахâ не заборавља.
13 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
14 да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
и да кличем због твога спасења.
15 Незнабошци потонуше у јаму
коју су сами ископали,
ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
16 ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села
17 Опаки ће се вратити у Шеол,
сви незнабошци, који су Бога заборавили.
18 А убоги неће бити заборављени заувек,
нити ће икад пропасти нада сиромахâ.
19 Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
Нека се незнабошцима суди пред тобом.
20 Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
да незнабошци спознају да су само смртници. Села
Псалам Давидов.
1 Ко сме да борави у твом шатору, ГОСПОДЕ,
ко да станује на твојој светој гори?
2 Онај ко живи беспрекорно
и чини што је праведно,
ко из срца говори истину
3 и језиком не клевеће,
ко не наноси зло другоме
и не вређа ближњега,
4 ко презире оне које је Бог одбацио,
а указује част онима који се боје ГОСПОДА,
ко се закуне и заклетву не прекрши,
па макар била на његову штету,
5 ко новац позајмљује без камате
и не прима мито да осуди недужнога.
Ко тако чини, никад неће посрнути.
Јов
12 Тада Јов одврати:
2 »Ви сте заиста народ
с којим ће мудрост изумрети!
3 Али, и ја имам памет као и ви;
нисам ништа гори од вас!
Ко за те ствари не зна?
4 Својим пријатељима постадох ругло,
ја, који сам призивао Бога
и он ми одговарао;
ја, праведан и беспрекоран – ругло!
5 Безбрижни с презиром мисле
о онима у невољи
кад невоља зада ударац
онима који посрћу.
6 Мирни су шатори пљачкашâ
и спокојни они који изазивају Бога,
иако их Бог држи у шаци.
13 Богу припада мудрост и сила,
његови су савет и умност.
14 Да, што он поруши, нико не може да сагради,
кога он утамничи, нико не може да ослободи.
15 Да, кад запречи воде, суша настаје,
а кад их пусти, земљу опустоше.
16 Његова је снага и права мудрост,
његови су и варалица и преварени.
17 Он саветнике разголићује
и од судија прави будале.
18 Он царевима развезује појас
и везује им уже око бокова.
19 Он свештеницима скида одоре
и обара давно укорењене.
20 Он ућуткује оне којима се верује
и старешинама моћ расуђивања одузима.
21 Он поглаваре засипа презиром
и моћницима развезује појас.
22 Он дубине таме разоткрива
и сенку смрти износи на видело.
23 Он народе подигне, па их уништи,
умножи их, па их расеје.
24 Он вођама народа разум одузима
и шаље их да лутају беспућем,
25 па без светлости пипају по мраку
и тетурају се као пијани.
Црква у Антиохији
19 А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима. 20 Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу. 21 Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.
22 Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију. 23 Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу, 24 јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.
25 Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла. 26 Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.
27 Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци. 28 Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине. 29 Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји. 30 Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.
Куда ја одлазим, ви не можете доћи
21 Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«
22 Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«
23 А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. 24 Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам[a], умрећете у својим гресима.«
25 Они га упиташе: »Ко си ти?«
»Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус. 26 »Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.«
27 А они не схватише да им говори о Оцу.
28 Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац. 29 А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.«
30 И док је то говорио, многи повероваше у њега.
Авраамова деца
31 Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. 32 Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International