Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Услишио те ГОСПОД у дан невоље,
штитило те Име Бога Јаковљевог!
2 Помоћ ти послао из светилишта
и подржао те са Сиона!
3 Обратио пажњу на све твоје прилоге
и твоје паљенице прихватио! Села
4 Дао ти што ти срце жели
и испунио све твоје науме!
5 Клицаћемо од радости кад победиш
и дићи барјаке у име Бога нашега.
Испунио ГОСПОД сваку твоју молбу!
6 Сад знам да ГОСПОД свом помазанику
даје победу.
Са свог светог неба услишава га
снагом своје деснице победничке.
7 Неки се у борна кола уздају,
неки у коње,
а ми у Име ГОСПОДА, Бога нашега.
8 На колена су оборени и падају,
а ми устајемо и стојимо чврсто.
9 Дај цару победу, ГОСПОДЕ!
Услиши нас кад ти завапимо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Цар се радује због твоје силе, ГОСПОДЕ,
силно кличе због твоје победе.
2 Дао си му што му срце жели
и ниси одбио молбу његових усана. Села
3 У сусрет си му изашао с обилним благословима
и на главу му ставио круну од чистог злата.
4 За живот те молио, и ти му даде
век животни заувек и довека.
5 Велика је његова слава због твоје победе,
сјај и величанство ставио си на њега.
6 Дао си му вечне благослове,
силно га обрадовао својим лицем.
7 Јер, цар се у ГОСПОДА узда;
због љубави Свевишњега
неће посрнути.
8 Рука ће ти наћи све непријатеље,
твоја десница оне који те мрзе.
9 Биће као у пећи огњеној
кад се појавиш.
Прогутаће их ГОСПОД у свом гневу
и огањ ће их прождрети.
10 Истребићеш им потомке са земље,
њихово потомство из рода људског.
11 Иако зло спремају против тебе
и опаке сплетке смишљају,
неће успети.
12 У бекство ћеш их нагнати
кад у њих упериш свој лук.
13 Узвишен си, ГОСПОДЕ, у својој сили.
Певаћемо и свирати твојој снази.
Давидов. Псалам.
1 ГОСПОД рече моме Господу:
»Седи ми здесна
док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.«
2 ГОСПОД ће твоје моћно жезло пружити са Сиона –
владаћеш усред својих непријатеља.
3 Твој народ ће драговољно за тобом
на дан твоје битке;
доћи ће ти твоји младићи
у светим одорама као роса у рану зору.
4 ГОСПОД се заклео
и неће се предомислити:
»Ти си свештеник довека
по реду Мелхиседековом.«
5 Господ ти је здесна –
цареве ће сатрти у дан свога гнева.
6 Народима ће судити,
и биће лешева на гомиле.
По свој земљи владаре ће сатрти.
7 Уз пут ће се напити из потока,
па дићи главу као победник.
1 ГОСПОДА волим, јер мој глас чује,
мој вапај за милост.
2 Зато што к мени окреће ухо,
призиваћу га свег свог живота.
3 Конопци смрти опколили ме,
спопала ме тескоба Шеола,
спопали ме мука и невоља.
4 Тада Имену ГОСПОДЊЕМ завапих:
»ГОСПОДЕ, избави ме!«
5 Милостив је ГОСПОД и праведан,
наш Бог пун је самилости.
6 ГОСПОД чува безазлене;
беспомоћан сам био, а он ме спасао.
7 Врати се у свој спокој,
јер ГОСПОД ти је учинио добро.
8 Живот си ми избавио од смрти,
моје очи од суза,
моје ноге од посртања.
9 Ходаћу пред ГОСПОДОМ у земљи живих.
10 Веровао сам и кад сам рекао:
»Ово тлачење за мене је претешко«
11 и кад сам у великом страху рекао:
»Сви људи су лажови.«
12 Како да узвратим ГОСПОДУ
за све добро које ми је учинио?
13 Дићи ћу чашу спасења
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
14 Извршићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом.
15 Драгоцена је у очима ГОСПОДЊИМ
смрт верних његових.
16 Твој сам слуга, ГОСПОДЕ,
твој слуга, син твоје слушкиње;
ти си ме мојих окова ослободио.
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
18 Испунићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом,
19 у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ,
усред тебе, Јерусалиме.
Алилуја!
1 Хвалите ГОСПОДА, сви незнабошци,
славите га, сви народи.
2 Јер, велика је његова љубав према нама
и истина ГОСПОДЊА остаје довека.
Алилуја!
Јов
9 Тада Јов одврати:
10 »Презирем свој живот.
Стога ћу дати маха свом јадању,
излити сав чемер своје душе.
2 Рећи ћу Богу: ‚Не осуђуј ме,
него ми кажи за шта ме оптужујеш.
3 Зар ти је мило да ме тлачиш,
да своје дело одбацујеш,
а да се радујеш сплеткама злих?
4 Зар имаш телесне очи,
зар гледаш као што гледа смртник,
5 зар су ти дани као у смртника,
зар су ти године као у човека,
6 кад истражујеш моју кривицу
и испитујеш мој грех,
7 иако знаш да нисам крив
и да из твоје руке нема избављења?
8 »‚Твоје руке су ме обликовале и саздале.
Зар ћеш се окренути и уништити ме?
9 Сети се да си ме обликовао као глину.
Зар ћеш ме опет вратити у прах?
16 Ако се усправим, ти ми се прикрадеш као лав
и опет ми силна чуда показујеш.
17 Против мене доводиш нове сведоке
и све је већи твој гнев на мене.
Твоја војска стално на мене наваљује.
18 »‚Зашто си ме из утробе извео?
Да сам бар умро, да ме нико не види!
19 Да бар никад нисам живео!
Да су ме бар из мајчине утробе однели у гроб!
20 Зар ми дани нису одбројани?
Окрени се од мене, да се још мало повеселим
21 пре него што одем на пут без повратка,
у земљу таме и сенке смрти,
22 земљу најцрње ноћи,
оно место сенке смрти и метежа
где је и светлост као тама.‘«
Петров извештај цркви у Јерусалиму
11 Апостоли и браћа у Јудеји сазнаше да су и незнабошци примили Божију реч, 2 па када је Петар дошао у Јерусалим, обрезани верници почеше да му пребацују 3 говорећи: »Ушао си у кућу необрезаних људи и јео с њима!«
4 Тада Петар поче да им говори и да им све по реду објашњава: 5 »Био сам у граду Јопи и молио се, и у заносу сам имао виђење. Видео сам како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта са неба и долази до мене. 6 Ја се загледах унутра и видех четвороношце, дивље звери, гмизавце и птице. 7 Онда зачух глас који ми рече: ‚Устани, Петре, кољи и једи!‘
8 »Али ја рекох: ‚Нипошто, Господе! Јер, никад ништа погано или нечисто није ушло у моја уста.‘
9 »Тада глас са неба проговори други пут: ‚Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!‘
10 »Ово се понови три пута, па све опет би повучено горе на небо. 11 И баш тада три човека која су ми послали из Кесарије стадоше пред кућу у којој сам био. 12 Дух ми рече да пођем с њима без оклевања. А са мном пођоше и ова шесторица браће, па уђосмо у кућу онога човека. 13 Он нам исприча да је видео анђела како стоји у његовој кући и говори: ‚Пошаљи у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. 14 Он ће ти казати речи којима ћете се спасти ти и сви твоји укућани.‘
15 »Кад сам почео да говорим, Свети Дух сиђе на њих исто као на нас у почетку. 16 Тада се сетих шта је Господ рекао: ‚Јован је крстио водом[a], а ви ћете бити крштени Светим Духом.‘ 17 Па, ако је Бог њима дао исти дар који је дао нама кад смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да се опирем Богу?«
18 Када су то чули, они се умирише, па почеше да славе Бога, говорећи: »Бог је, дакле, и незнабошцима дао покајање које води у живот!«
Истинитост Исусовог сведочанства
12 Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«
13 Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«
14 »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. 15 Ви судите по људским мерилима[a], а ја не судим ником. 16 А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. 17 Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. 18 Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«
19 А они га упиташе: »Где је твој отац?«
»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«
20 Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International