Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.
1 Чуј моје речи, ГОСПОДЕ,
проникни у моје уздахе.
2 Моје запомагање слушај,
Царе мој и Боже мој,
јер се теби молим.
3 Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас,
сваког јутра своје молбе полажем пред тебе
и чекам.
4 Ти ниси Бог коме је мила опакост,
зло код тебе не борави.
5 Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
ти мрзиш све који чине зло.
6 Лажљивце уништаваш,
крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.
7 А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
8 Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
Због мојих душмана
свој пут преда мном поравнај.
9 Нема искрености у њиховим устима,
срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
језиком ласкају.
10 Прогласи их кривима, Боже!
Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
јер су се против тебе побунили.
11 Нека се радују сви који се у тебе уздају,
нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
нека се у теби радују,
12 јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов
1 Не грди ме у свом гневу, ГОСПОДЕ,
не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам изнемогао.
Излечи ме, ГОСПОДЕ, јер ми се кости тресу од страха.
3 Душа ми се силно тресе од страха.
Докле ћеш тако, ГОСПОДЕ?
4 Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
због своје љубави ме спаси.
5 Јер, у смрти нема спомена на тебе,
у Шеолу, ко да ти захваљује?
6 Изнемогох од јецања.
Сву ноћ постељу плачем заливам,
свој лежај сузама натапам.
7 Од жалости ми очи ишчилеше,
ослабише због свих душмана мојих.
8 Даље од мене, сви који чините неправду,
јер ГОСПОД је чуо мој плач!
9 Чуо је ГОСПОД моју молбу,
ГОСПОД је моју молитву прихватио.
10 Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
узмакнуће, изненада постиђени.
1 Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
Зашто се кријеш у временима невоље?
2 Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
они се хватају у сплетке које је смислио.
3 Опаки се пожудом свога срца хвали,
лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
4 Опаки у својој надмености Бога не тражи,
нема места за Бога у његовим наумима.
5 Путеви су му увек успешни,
надмен је и далеко су од њега твоји закони,
презире све своје душмане.
6 Мисли: »Нећу посрнути.
Никад ме неће задесити зло.«
7 Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
под језиком му мука и несрећа.
8 У заседи лежи покрај села,
из потаје убија недужнога,
очима вреба жртве.
9 У заседи лежи као лав у брлогу,
у заседи лежи да сиромаха ухвати,
да га у мрежу ухвати и одвуче.
10 Жртве се руше, сатрвене,
под његовом снагом падају.
11 А он мисли: »Заборавио је Бог.
Сакрио је лице и никад ништа не види.«
12 Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
Сиромахе не заборави!
13 Зашто да опаки презире Бога?
Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
14 Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
ти сирочади помажеш.
15 Сломи руку опакоме и зломе,
казни његову опакост, да се више не нађе.
16 ГОСПОД је Цар заувек и довека!
Нестаће незнабошци из његове земље.
17 Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
охрабрујеш их и помно слушаш.
18 Браниш права сирочади и потлачених,
да их смртник више не застрашује.
Хоровођи. Давидов.
1 У ГОСПОДА се уздам.
Зашто ми, онда, говорите:
»Одлети као птица на своју гору.
2 Јер, ено, опаки натежу лукове,
стреле на тетиве намештају,
да из мрака погоде људе срца честитог.
3 Када се темељи руше,
шта да учини праведник?«
4 ГОСПОД је у свом светом Храму,
престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
5 ГОСПОД испитује праведника,
а опакога и онога ко воли насиље
мрзи душа његова.
6 На опаке ће излити угљевље ужарено
и сумпор горући,
дати им да испију чашу ветра огњеног.
7 Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
Честити ће гледати његово лице.
Јов
6 Тада Јов одговори:
2 »О, кад би се моја тескоба могла измерити
и сав мој јад ставити на кантар!
3 Били би тежи од свег морског песка.
Зато су ми речи брзоплете.
4 У мени су стреле Свесилнога,
мој дух њихов отров пије.
Божије страхоте на мене се устремиле.
8 »О, кад би ми молба била услишена,
кад би ми Бог дао оно за чим чезнем!
9 О, кад би Бог хтео да ме сатре,
да замахне руком и да ме уништи!
10 Онда бих бар још имао ту утеху
да грчећи се од бола
нисам речи Светога порекао.
11 Какву снагу имам, да бих се још надао?
Шта ме чека на крају, да бих истрајао?
12 Зар имам снагу камена?
Зар ми је тело од бронзе?
13 Зар се могу сâм на себе ослонити,
сад кад ми је сваки успех ускраћен?
14 Ко нема љубави према пријатељу
одбацује и страх од Свесилнога.
15 Али, моја браћа су непоуздана
као поток без сталнога тока,
као потоци који се изливају
21 Ви сте мени постали такви –
видели сте страхоту, и уплашили се.
Излечење Енеје
32 Када је Петар све обилазио, дође и к светима који су живели у Лиди. 33 Тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година лежао одузет у постељи.
34 »Енеја«, рече му Петар, »Исус Христос те исцељује. Устани и намести своју постељу.«
И он одмах устаде. 35 Када су га видели сви који су живели у Лиди и Сарону, окренуше се Господу.
Петар оживљава Дорку
36 А у Јопи је била једна ученица по имену Тавита – што значи »Дорка«[a]. Она је стално чинила добра дела и давала милостињу. 37 Тих дана она се разболе и умре, па је окупаше и положише у соби на спрату. 38 Како је Лида близу Јопе, ученици су чули да је Петар у Лиди, па му послаше двојицу с молбом: »Дођи к нама без оклевања.«
39 И Петар се спреми и пође с њима, а кад је стигао, одведоше га у собу на спрату. Окружише га све удовице, плачући и показујући му кошуље и другу одећу коју је Дорка сашила док је још била с њима. 40 Тада их Петар све посла напоље, па клекну и помоли се.
Онда се окрену телу и рече: »Тавита, устани.«
Она отвори очи, угледа Петра и седе. 41 Он јој пружи руку и подиже је, па позва свете и удовице и показа им је живу.
42 То се разгласи по целој Јопи, па многи повероваше у Господа. 43 А Петар још неколико дана остаде у Јопи, код неког Симона кожара.
Речи вечнога живота
60 Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?[a]«
61 Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? 62 А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? 63 Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. 64 Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.
65 Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«
66 Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.
67 Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«
68 »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, 69 и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«
70 А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«
71 Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International