Book of Common Prayer
Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
и нека мој вапај дође до тебе.
2 Не криј своје лице
у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
Кад ти завапим, брзо ме услиши.
3 Јер, моји дани као дим нестају,
кости ми као жеравица горе.
4 Срце ми се као трава разболело и осушило,
хлеб свој заборављам да једем.
5 Због свога гласног јаукања
кост и кожа сам постао.
6 Сличан сам дивљој птици у пустињи,
сличан сови међу рушевинама.
7 Будан лежим,
сличан самотном врапцу на крову.
8 Непријатељи ме поваздан вређају,
ругаоци моје име користе као псовку.
9 Пепео једем као хлеб
и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
и као трава се сушим.
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
18 Нека се ово запише за будући нараштај,
па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
да служе ГОСПОДУ.«
23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
њихово потомство учврстиће се пред тобом.«
Књига пета
(Псалми 107-150)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека тако говоре откупљени ГОСПОДЊИ,
они које је из душманинове руке откупио
3 и сабрао их из земаља,
са истока и запада, са севера и југа.
4 Неки су лутали беспутном пустињом,
не налазећи град у ком би се настанили.
5 Били су гладни и жедни,
душа је клонула у њима.
6 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их избави из њихових недаћа.
7 Правим путем их поведе
до града где ће се настанити.
8 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
9 Јер, он напаја жедне
и гладне добрима сити.
10 Неки су седели у тами и сенци смрти,
јадом и гвожђем спутани,
11 јер су се против Божијих речи побунили
и презрели савете Свевишњега.
12 Зато их је мукотрпним радом унизио.
Посртали су, а никога да помогне.
13 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
14 Изведе их из таме и сенке смрти
и раскиде њихове окове.
15 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
16 Јер, он разбија бронзане капије
и расеца гвоздене преворнице.
17 Неки су били безумни,
па испаштали због свог преступа и греха.
18 Свако јело гадило се њиховој души,
па се примакоше дверима смрти.
19 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
20 Он своју реч посла, и исцели их
и избави од гроба.
21 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
22 Нека приносе жртве захвалнице
и радосним песмама о његовим делима причају.
23 Неки су се на море отиснули у лађама,
да на големим водама обављају посао.
24 И они су видели ГОСПОДЊА дела,
његова чудесна дела у дубинама.
25 Јер, он нареди, и вихор задува
и високо подиже таласе.
26 Они се подигоше до неба,
па се спустише до дубина –
храброст им се топила пред опасношћу.
27 Као пијанци су тетурали и посртали,
сва њихова вештина постаде бескорисна.
28 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их изведе из њихових недаћа.
29 Он стиша олују и таласи се смирише.
30 Они се обрадоваше што је настало затишје,
и он их одведе до жељене луке.
31 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
32 Нека га узвисују на скупу народа
и хвале на већу старешина.
20 А Самсонову жену дадоше једноме од пратилаца, који му је био кум на свадби.
15 После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон узе једно јаре и оде да посети своју жену.
»Идем да спавам са својом женом у њеној соби«, рече, али га њен отац не пусти да уђе.
2 »Мислио сам да си је замрзео«, рече му он, »па сам је дао твом куму. Зар њена млађа сестра није још лепша? Узми њу место ње.«
3 Самсон му рече: »Овог пута нећу бити крив Филистејцима кад им нанесем зло.«
4 Онда оде и ухвати три стотине лисица, па их, две по две, веза репом за реп, а између репова причврсти по бакљу. 5 Потом запали бакље и пусти лисице у непожњевено филистејско жито. Тако им је спалио и жито у сноповима и непожњевено жито и винограде и маслињаке.
6 Када су Филистејци упитали: »Ко је ово урадио?«, рекоше им: »Самсон, зет оног Тимњанина, зато што му је овај узео жену и дао је његовом куму.«
Тада Филистејци одоше и спалише и њу и њеног оца.
7 Самсон им рече: »Пошто сте тако урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.«
8 Он жестоко навали на њих и уби многе. Потом оде да живи у једној пећини на литици Етам.
Самсон наноси пораз Филистејцима
9 Филистејци дођоше и утаборише се у Јуди, па нападоше Лехи.
10 Јудеји их упиташе: »Зашто сте кренули на нас?«
»Кренули смо да заробимо Самсона«, одговорише они, »и да му урадимо исто што је и он нама.«
11 Тада три хиљаде Јудеја оде до пећине на литици Етам и рече Самсону: »Зар ти не знаш да Филистејци владају над нама? Шта си нам то урадио?«
»Само сам им урадио оно што су они урадили мени«, одговори Самсон.
12 Они му рекоше: »Дошли смо да те вежемо и да те предамо у руке Филистејцима.«
А Самсон рече: »Закуните ми се да ме ви сами нећете убити.«
13 »Не«, одговорише му они. »Само ћемо те везати и предати те њима у руке. Нећемо те погубити.«
Онда га везаше са два нова конопца и одведоше са литице. 14 Када је стигао до Лехија, Филистејци кренуше према њему, вичући од радости. Тада га обузе Дух ГОСПОДЊИ, па конопци на његовим рукама постадоше као ватром нагорели ланени конци и спадоше му с руку. 15 Он угледа једну сирову магарећу чељуст, дограби је и њоме уби хиљаду људи.
16 Самсон тада рече:
»Магарећом чељусти
наслагах их на гомиле[a],
магарећом чељусти
хиљаду убих.«
17 Када је то изговорио, баци чељуст од себе, а оно место назва Рамат Лехи[b].
18 Пошто је био веома жедан, завапи ГОСПОДУ рекавши: »Мени, своме слузи, дао си ову велику победу. Па зар да сад умрем од жеђи и паднем необрезанима у руке?«
19 Тада Бог раствори једно удубљење код Лехија и из њега покуља вода. Када се Самсон напио воде, врати му се снага и он живну. Зато тај извор назва Ен Хакоре[c]. Он и дан-данас постоји у Лехију.
20 Самсон је двадесет година био судија у Израелу у време владавине Филистејаца.
17 »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се 18 док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. 19 Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.
20 »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, 21 а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. 22 Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.
23 »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. 24 И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. 25 Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.
26 »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘
27 »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? 28 Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘(A) 29 Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.
Излечење службениковог сина
(Мт 8,5-13; Лк 7,1-10)
43 После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, 44 иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. 45 Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.
46 Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.
48 А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«
49 »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«
50 »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«
Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.
51 А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. 52 Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне[a].«
53 Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«
И поверова он и сви његови укућани.
54 Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International