Book of Common Prayer

Давидов.

Хоровођи. Давидов. Псалам.

Ајин

Пе

Цаде

¹⁵ Тада Маноах рече анђелу ГОСПОДЊЕМ: »Молим те, остани док ти не спремимо јаре.«

¹⁶ »Ако и останем«, одврати анђео ГОСПОДЊИ, »нећу јести вашу храну. А ако спремите жртву паљеницу, принесите је ГОСПОДУ.«

Маноах није знао да је то анђео ГОСПОДЊИ.

¹⁷ Тада Маноах упита анђела ГОСПОДЊЕГ: »Како ти је име, да можемо да ти одамо почаст када се обистине твоје речи?«

¹⁸ »Зашто ме питаш за име?« одврати анђео. »Оно је чудесно^[a].«

¹⁹ Потом Маноах узе јаре, заједно са житном жртвом, и на једној стени га принесе на жртву ГОСПОДУ. Док су Маноах и његова жена гледали, ГОСПОД учини нешто чудесно: ²⁰ док је пламен са жртвеника сукљао ка небу, анђео ГОСПОДЊИ узађе у пламену. Када су Маноах и његова жена то видели, падоше ничице на земљу. ²¹ Пошто се анђео ГОСПОДЊИ више није показао Маноаху и његовој жени, Маноах схвати да је то био анђео ГОСПОДЊИ.

²² »Сигурно ћемо умрети«, рече он својој жени, »јер смо видели Бога.«

²³ »Да је ГОСПОД мислио да нас убије«, одврати његова жена, »не би од нас примио жртву паљеницу и житну жртву. Не би нам све ово показао ни рекао.«

²⁴ Жена роди дечака и даде му име Самсон. Дечак је растао и ГОСПОД га је благословио.

Избор Седморице

6 Тих дана, како је број ученика све више растао, грчки Јевреји почеше да гунђају против јудејских Јевреја, јер су њихове удовице биле запостављане при свакодневном дељењу хране.

² Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза. ³ Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност, ⁴ а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.«

⁵ Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије. ⁶ Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише руке на њих.

⁷ Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.

Стефан ухваћен

⁸ А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом. ⁹ Али, дигоше се неки из такозване Синагоге слободњака – Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије – па почеше да се препиру са Стефаном. ¹⁰ А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио, ¹¹ наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«

¹² Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион. ¹³ А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона. ¹⁴ Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.«

¹⁵ А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.

Исус и Самарићанка

4 Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован ² – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – ³ оде из Јудеје и врати се у Галилеју.

⁴ Морао је да прође кроз Самарију, ⁵ па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. ⁶ Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева^[a].

⁷ Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, ⁸ јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.

⁹ А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.

¹⁰ »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«

¹¹ »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? ¹² Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«

¹³ »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, ¹⁴ а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«

¹⁵ »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«

¹⁶ »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«

¹⁷ А жена му одговори: »Немам мужа.«

»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. ¹⁸ »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«

¹⁹ »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! ²⁰ Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«

²¹ »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. ²² Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. ²³ Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. ²⁴ Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«

²⁵ А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«

²⁶ »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«