Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
Псалам. За захваљивање.
1 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Служите ГОСПОДУ с радошћу,
долазите пред њега кличући!
3 Знајте да је ГОСПОД Бог.
Он нас је начинио, и ми смо његови,
његов народ, стадо његовог пашњака.
4 Са захвалницом улазите кроз његове капије
и са хвалом у његова дворишта.
Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
5 Јер, ГОСПОД је добар;
љубав његова остаје довека
и његова верност кроз сва поколења.
1 ГОСПОДЕ, Боже освете,
Боже освете, засијај.
2 Устани, Судијо земље,
врати охолима како заслужују.
3 ГОСПОДЕ, докле ће опаки,
докле ће опаки ликовати?
4 Докле ће просипати дрске речи?
Докле ће се сви зликовци хвалисати?
5 Народ твој сатиру, ГОСПОДЕ,
и твој посед тлаче.
6 Удовицу и дошљака кољу,
сироче убијају.
7 Говоре: »Не види ГОСПОД,
не обраћа пажњу Бог Јаковљев.«
8 Ви обратите пажњу, глупи међу народом!
Безумници, кад ћете се уразумити?
9 Зар Онај који је усадио ухо не чује?
Зар Онај који је саздао око не види?
10 Зар Онај који стегом народе одгаја не кажњава?
Зар Онај који људски род учи нема знања?
11 ГОСПОД зна људске мисли, да су ништавне.
12 Благо човеку кога одгајаш стегом, ГОСПОДЕ,
и из свог Закона га учиш.
13 Ти му дајеш смирење од дана злих
док се за опакога копа јама.
14 Јер, ГОСПОД неће свој народ одбацити
ни свој посед оставити.
15 Пресуде ће се опет заснивати на правди
и сви срца честитог за њом ће ићи.
16 Ко ће за мене устати против злих?
Ко ће за мене стати против зликоваца?
17 Да ми није ГОСПОД притекао у помоћ,
брзо бих се у смртној тишини настанио.
18 Кад рекох: »Нога ми се оклизну«,
твоја ме љубав придржа, ГОСПОДЕ.
19 Кад се намножила тескоба у мени,
твоја утеха ме развесели.
20 Зар могу с тобом у савезу да буду
искварене судије, које муку стварају својим одлукама?
21 Удружују се да праведнику узму живот
и да недужнога осуде на смрт.
22 Али ГОСПОД је моје утврђење високо,
мој Бог је стена мога уточишта.
23 Он ће им вратити за њихове грехе
и због њихове опакости их уништити.
ГОСПОД, наш Бог, уништиће их.
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
Самсоново рођење
13 Израелци опет почеше да чине оно што је зло пред ГОСПОДОМ, па их ГОСПОД предаде Филистејцима у руке на четрдесет година.
2 А један човек из Цоре по имену Маноах, из једног братства Дановаца, имао је жену која није могла да има деце.
3 Њој се показа анђео ГОСПОДЊИ и рече: »Ниси могла да имаш деце, али сада ћеш затруднети и родити сина. 4 Само, одсад пази да не пијеш ни вино ни друга опојна пића и да не једеш ништа нечисто, 5 јер, ево, затруднећеш и родити сина. Нека му бритва не дотакне главу, јер ће дечак бити назиреј, одвојен за Бога још од мајчине утробе. Он ће почети да спасава Израел из руку Филистејаца.«
6 Тада жена оде своме мужу и рече му: »Дошао ми је Божији човек. Изгледао је као Божији анђео, веома застрашујуће. Нисам га питала одакле долази, а он ми не рече своје име. 7 Али ово ми је рекао: ‚Ево, затруднећеш и родити сина. Зато немој да пијеш ни вино ни друга опојна пића и немој да једеш ништа нечисто, јер ће дечак бити назиреј, одвојен за Бога од мајчине утробе до дана своје смрти.‘«
8 Маноах се тада помоли ГОСПОДУ и рече: »Молим те, Господе, нека нам опет дође Божији човек кога си нам послао, да нас поучи шта да чинимо са дечаком који ће се родити.«
9 Бог услиши Маноаха, и анђео ГОСПОДЊИ опет дође жени док је била на пољу.
Њен муж Маноах није био с њом, 10 па жена брзо отрча да га обавести и рече му: »Ено, опет ми се показао онај човек који је долазио пре неки дан!«
11 И Маноах устаде и пође за својом женом.
Када је дошао до оног човека, упита га: »Јеси ли ти онај који је разговарао са мојом женом?«
»Јесам«, одговори он.
12 Тада га Маноах упита: »Када се твоје речи обистине, по којим правилима ће тај дечак живети и поступати?«
13 Анђео ГОСПОДЊИ одговори Маноаху: »Нека твоја жена пази да се држи свега што сам јој рекао. 14 Нека не једе ништа што потиче од винове лозе. Нека не пије вино или друга опојна пића, нити једе нешто нечисто. Нека се држи свега што сам јој заповедио.«
15 Тада Маноах рече анђелу ГОСПОДЊЕМ: »Молим те, остани док ти не спремимо јаре.«
27 Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.
28 »Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«
29 Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима. 30 Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво. 31 Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза[a] и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ. 32 И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«
33 Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.
34 Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, 35 па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. 36 Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. 37 После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. 38 Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. 39 Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«
И они га послушаше.
40 Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. 41 А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. 42 И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.
Исус и Јован Крститељ
22 После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. 23 А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. 24 Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.
25 А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.
26 Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«
27 »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. 28 »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ 29 Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. 30 Он треба да расте, а ја да се смањујем.«
Онај који долази са неба
31 Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. 32 Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. 33 А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог[a] не даје Духа на меру. 35 Отац воли Сина и све му је предао у руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International