Book of Common Prayer
Песма. Псалам потомака Корејевих. Хоровођи. Према махалат-леаноту. Маскил Хемана Езраховца.
1 ГОСПОДЕ, Боже, мој Спаситељу,
и дан и ноћ пред тобом запомажем.
2 Нека моја молитва дође пред тебе,
саслушај мој вапај.
3 Јер, душа ми је сита несреће
и живот ми се примиче Шеолу.
4 Већ ме убрајају у оне
који у гробну јаму силазе.
Као човек сам коме нема помоћи,
5 остављен међу мртвима,
као погинули што леже у гробу,
којих се више не сећаш,
који су одвојени од твоје руке.
6 У најдубљу јаму си ме положио,
у мрачне дубине.
7 Твоја јарост тешко ме притиска,
свим својим таласима ме удараш.
8 Удаљио си од мене моје познанике,
учинио да им постанем одвратан.
Затворен сам и не могу да изађем.
9 Очи ми ослабише од патње.
Из дана у дан теби вапијем, ГОСПОДЕ,
теби пружам руке.
10 Зар мртвима показујеш чуда?
Зар духови умрлих устају и захваљују ти? Села
11 Зар се о твојој љубави прича у гробу,
о верности твојој у Авадону?
12 Зар се за твоја чуда зна у свету таме,
за твоју праведност у земљи заборава?
13 А ја ти ипак вапијем, ГОСПОДЕ,
и ујутро ће моја молитва доћи пред тебе.
14 Зашто ме одбацујеш, ГОСПОДЕ,
и од мене кријеш своје лице?
15 Од своје младости сам јадан
и на самрти,
изнемогох твоје страхоте носећи.
16 Твој љути гнев преко мене прелази,
твоје страхоте ме сатиру –
17 поваздан се око мене вртложе као воде
и сложно ме ударају.
18 Удаљио си од мене пријатеља и друга,
тама ми је познаник једини.
1 Ко живи у скровишту Свевишњега
остаће у сенци Свесилнога.
2 Рећи ћу за ГОСПОДА:
»Он је моје уточиште и тврђава,
Бог мој, у кога се уздам.«
3 Он ће те избавити из птичареве замке
и од помора погубног.
4 Својим перјем ће те покрити
и под његовим крилима наћи ћеш уточиште.
Његова верност биће ти штит и оклоп.
5 Нећеш се плашити ноћних ужаса,
ни стреле која лети дању,
6 ни помора који се шуња по мраку,
ни пошасти која хара у подне:
7 хиљаду их може пасти крај тебе,
десет хиљада теби здесна,
али теби се неће примаћи.
8 Само гледај својим очима,
и видећеш казну која сналази опаке.
9 Ако ти пребивалиште буде ГОСПОД,
ако ти Свевишњи буде уточиште,
10 никакво зло неће те задесити
ни пошаст се примаћи твоме шатору.
11 Јер, заповедиће својим анђелима за тебе
да те чувају на свим твојим путевима;
12 они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.
13 Лава и кобру ћеш газити,
згазити младог лава и љуту гују.
14 »Зато што ме воли, избавићу га,
зато што моје Име признаје, заштитићу га.
15 Завапиће ми, и ја ћу га услишити.
С њим ћу бити у невољи,
избавити га и прославити.
16 Наситићу га дугим животом
и моје спасење му показати.«
Псалам. Песма. За суботу.
1 Добро је захваљивати ГОСПОДУ
и твом Имену певати псалме, Свевишњи,
2 твоју љубав објављивати ујутро
и твоју верност ноћу,
3 уз лиру од десет жица
и брујање харфе.
4 Јер, ти си ме својим делима обрадовао, ГОСПОДЕ,
због твојих дела кличем.
5 Како су велика твоја дела, ГОСПОДЕ!
Како су дубоки твоји науми!
6 Глупан ово не зна,
безумник не разуме:
7 иако опаки ничу као трава
и сви зликовци бујају,
заувек ће бити затрти.
8 А ти си, ГОСПОДЕ, узвишен довека.
9 Јер, заиста, твоји ће непријатељи, ГОСПОДЕ,
твоји ће непријатељи пропасти,
сви зликовци бити распршени.
10 Учинио си да будем јак као биво[a],
новим уљем сам помазан.
11 Очи ми гледају пораз душманâ што на мене вребају,
уши слушају кукњаву опаких који се на мене дижу.
12 Праведник ће бујати као палма,
расти као кедар либански.
13 Они који су посађени у Дому ГОСПОДЊЕМ
у двориштима нашег Бога бујају
14 и у старости род доносе,
стамени и крепки,
15 објављујући: »ГОСПОД је правичан.
Он је моја Стена
и у њему нема неправде.«
Авимелех убија своју браћу
9 Авимелех син Јерув-Ваалов оде својим ујацима у Сихем и рече њима и целом братству своје мајке: 2 »Упитајте све грађане Сихема: ‚Шта је боље за вас – да над вама влада свих седамдесет Јерув-Ваалових синова или само један човек?‘ Сетите се да сам ја ваша крв[a].«
3 Када су његови ујаци пренели његове речи грађанима Сихема, они се приклонише Авимелеху, јер рекоше: »Он нам је рођак.«
4 Дадоше му седамдесет сребрњака[b] из Ваал-Беритовог храма, па Авимелех унајми неке пустахије, и они пођоше за њим. 5 Потом оде у кућу свога оца у Офри и на једном камену поби своју браћу, Јерув-Ваалове синове, њих седамдесет. Измаче му само Јотам, најмлађи Јерув-Ваалов син, јер се сакрио. 6 Тада се сви грађани Сихема и Бет-Мила окупише крај великог дрвета код стуба у Сихему и прогласише Авимелеха за цара.
Јотамова прича
7 Када су то јавили Јотаму, он се попе на врх горе Геризим и довикну им: »Чујте ме, житељи Сихема, да би и вас чуо Бог!
8 »Дрвеће крену да помаже себи цара, па рече маслиновом дрвету: ‚Буди нам цар.‘
9 »Али маслиново дрво одговори: ‚Зар да престанем да дајем уље, којим се указује част и боговима и људима, да бих имало власт над дрвећем?‘
10 »Тада дрвеће рече смоквином дрвету: ‚Хајде, буди нам цар.‘
11 »Али смоквино дрво одговори: ‚Зар да престанем да доносим свој слатки и добри плод да бих имало власт над дрвећем?‘
12 »Онда дрвеће рече лози: ‚Хајде, буди нам цар.‘
13 »Али лоза одговори: ‚Зар да престанем да дајем младо вино, које разгаљује и богове и људе, да бих имала власт над дрвећем?‘
14 »На крају све дрвеће рече трновом грму: ‚Хајде, буди нам цар.‘
15 »А трнов грм одговори дрвећу: ‚Ако заиста хоћете да ме помажете за свога цара, дођите и склоните се у мој хлад. Али, ако нећете, онда нека из трновог грма сукне огањ и прогута либанске кедрове.‘
16 »Зар сте, дакле, поступили часно и поштено кад сте Авимелеха прогласили за цара и зар сте се добро понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онако како заслужује?
19 Ако сте се, дакле, часно и поштено данас понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онда се радујте с Авимелехом и он с вама. 20 Али, ако нисте, нека сукне огањ из Авимелеха и прогута житеље Сихема и Бет-Мила и нека из житеља Сихема и Бет-Мила сукне огањ и прогута Авимелеха.«
21 Онда Јотам брзо побеже у Беер, па је тамо живео, јер се плашио свога брата Авимелеха.
13 Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, 14 али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. 15 Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, 16 говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. 17 Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«
18 Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.
19 Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? 20 Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«
21 А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. 22 Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.
23 Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. 24 Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, 25 рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:
‚Зашто се незнабошци буне,
а народи узалуд завере кују?
26 ‚Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против Господа
и против Помазаника његовог.‘(A)
27 Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом[a] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, 28 да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. 29 Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. 30 Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«
31 Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.
Свадба у Кани
2 Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. Била је тамо и Исусова мајка, 2 а на свадбу су били позвани и Исус и његови ученици.
3 Када је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«
4 »Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«
5 Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«
6 А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита[a] свака, какве Јудеји користе за обредно прање.
7 Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.
8 Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.
9 Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је – иако су знале слуге које су заграбиле воду – позва младожењу 10 и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«
11 Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.
12 После тога оде с мајком, браћом и ученицима у Кафарнаум, где остадоше неколико дана.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International