Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Псалам Асафов. Песма.
1 Теби захваљујемо, Боже,
захваљујемо јер је твоје Име близу.
О твојим чудесним делима људи причају.
2 »Кад изаберем право време,
судићу правично.
3 Кад се затресе земља и сви њени житељи,
ја њене стубове у раван враћам. Села
4 Бахатима говорим: ‚Не хвалишите се‘
и опакима: ‚Не дижите рогове.
5 Не дижите рогове ка небу,
не говорите истегнуте шије.‘«
6 Уздизање не долази
ни са истока, ни са запада,
ни из пустиње.
7 Него, Бог је тај који суди:
једнога унизује, а другога уздиже.
8 Јер, у руци ГОСПОДЊОЈ пехар је гнева,
пун вина запењеног, зачињеног.
Кад га излије,
до талога ће га искапити
и испити сви опаки на земљи.
9 А ја ћу ово довека објављивати;
псалме ћу певати Богу Јаковљевом.
10 »Одсећи ћу рогове свим опакима,
а уздигнути биће рогови праведникови.«
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Асафов. Песма.
1 Бог је знаменит у Јуди,
Име му је велико у Израелу.
2 У Салиму је његов шатор,
на Сиону боравиште.
3 Тамо је поломио пламене стреле,
штитове и мачеве,
бојно оружје. Села
4 Светлошћу блисташ,
величанственији од прадавних гора.
5 Храбри леже опљачкани,
у последњи сан утонули;
ниједан ратник не диже руку.
6 Од твоје претње, Боже Јаковљев,
и јахач и коњ у дубок сан утонуше.
7 Само се тебе треба бојати.
Ко сме да стане пред тебе кад се разгневиш?
8 Ти с неба изрече пресуду –
земља се уплаши и умири
9 кад Бог устаде да суди,
да спасе све кротке на земљи. Села
10 Захваљиваће ти и јаросни Едом,
преостале из Хамата везаћеш за себе[a].
11 Заветујте се ГОСПОДУ, своме Богу,
и завете извршавајте.
Нека околни народи доносе дарове
Ономе кога се треба бојати.
12 Он чини да владари буду понизни,
њега се боје земаљски цареви.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
19 »Дошли су цареви и борили се.
Цареви ханаански су се борили
код Таанаха, крај водâ Мегида,
али нимало сребра не однеше као плен.
20 Са неба су се бориле звезде,
са својих путања против Сисре су се бориле.
21 Поток Кишон отплави цареве,
древни поток, поток Кишон.
»Крочи снажно, душо моја!
22 »Тад копита коњска загрмеше –
силним трком јуре моћни коњи његови!
23 ‚Прокуните Мероз‘, рече анђео ГОСПОДЊИ,
‚прокуните, прокуните његове житеље,
јер не притекоше у помоћ ГОСПОДУ,
у помоћ ГОСПОДУ као ратници.‘
24 »Нека је благословена међу женама
Јаел, жена Хевера Кенејца,
благословена међу женама у шаторима.
25 Сисра затражи воде, а она му даде млека,
урде му донесе у господској чинији.
26 Левицом посегну за шаторским кочићем,
десницом за чекићем ковачким.
Удари Сисру, главу му смрска,
слепоочницу му разби и прободе.
27 Он јој се сручи крај ногу, паде
и остаде да лежи.
Крај ногу јој се сручи, паде –
где се сручио, ту мртав паде.
28 Кроз прозор погледа Сисрина мајка
и иза прозорске решетке закука:
‚Што толико нема кола његових?
Што штропот његових кола касни?‘
29 Одговарају јој најмудрије дворкиње,
а она себи понавља:
30 ‚Плен су нашли, па га деле:
по девојку-две за свакога,
шарено рухо за Сисру,
рухо шарено, везено,
две мараме шарене, везене
за врат победников.‘
31 »Нека тако страдају сви твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
а они који те воле нека буду као сунце
када се диже у свом пуном сјају.«
Потом је у земљи четрдесет година владао мир.
22 »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – 23 њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. 24 Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. 25 Давид, наиме, каже за њега:
‚Стално сам гледао Господа пред собом;
јер ми је здесна, нећу се пољуљати.
26 Зато ми је срце весело и језик кличе од радости;
чак ће ми и тело почивати у нади,
27 јер ми душу нећеш оставити у Подземљу
ни дозволити да Светац твој иструне.
28 Показао си ми путеве живота,
лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘(A)
29 »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. 30 Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, 31 гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:
‚није остављен у Подземљу
нити му је тело иструнуло.‘
32 Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци. 33 Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате. 34 Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
35 док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.‘(B)
36 »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«
Извештај стражара
11 И док су оне ишле, неки од стражара одоше у град и обавестише првосвештенике о свему што се догодило. 12 Ови се састадоше са старешинама и договорише се да војницима дају много новца.
13 Рекоше им: »Кажите: ‚Његови ученици су дошли ноћу и украли га док смо ми спавали.‘ 14 А ако за то чује намесник, ми ћемо га убедити и сачувати вас од невоље.«
15 И ови узеше новац и учинише како су их научили. Тако ова прича кружи међу Јудејима све до дана данашњег.
Послање апостола
(Мк 16,14-18; Лк 24,36-49; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)
16 Једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им је Исус рекао да иду. 17 Када су га угледали, поклонише му се. Али неки су сумњали.
18 Тада им Исус приђе и рече: »Дата ми је сва власт на небу и на земљи. 19 Зато идите и све народе учините мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, 20 учећи их да се држе свега што сам вам заповедио. И ево, ја сам с вама сваког дана, све до краја света.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International