Book of Common Prayer

Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.

Песма. Псалам потомака Корејевих.

Освајање и уништење Аја

8 ГОСПОД рече Исусу Навину: »Не бој се и не обесхрабруј. Поведи са собом сву војску, па иди и нападни Ај. Јер, предајем ти у руке цара Аја, његов народ, његов град и његову земљу. ² Уради с Ајем и његовим царем исто што си урадио са Јерихоном и његовим царем, само што њихова добра и стоку можете да узмете за себе. Постави заседу иза града.«

³ Исус Навин и сва војска спремише се да нападну Ај. Он изабра тридесет хиљада врсних ратника и посла их ноћу, ⁴ заповедивши им: »Слушајте пажљиво: Поставите заседу иза града, не много далеко од њега, и сви будите спремни. ⁵ А ја и сва војска која је са мном, прићи ћемо граду, па кад они изађу на нас као и први пут, ми ћемо почети да бежимо пред њима. ⁶ Они ће поћи за нама, па ћемо их тако одвући од града. Јер, они ће рећи: ‚Беже од нас као и први пут.‘ Дакле, док ми будемо бежали пред њима, ⁷ ви изађите из заседе и запоседните град. ГОСПОД, ваш Бог, предаће вам га у руке. ⁸ Кад заузмете град, запалите га. Учините онако како је ГОСПОД заповедио. Постарајте се да буде баш тако. То су моје заповести.«

⁹ Тада их Исус Навин посла и они одоше да поставе заседу. Сместише се између Бетела и Аја, западно од Аја. А Исус Навин ту ноћ проведе с војском.

¹⁰ Исус Навин порани следећег јутра и окупи војску, па он и израелске старешине пођоше пред војском према Ају. ¹¹ Сва војска која је била с њим пође и стиже пред град, па се утабори северно од њега, тако да је између ње и града била долина. ¹² А Исус Навин је био узео око пет хиљада људи и поставио их у заседу између Бетела и Аја, западно од града. ¹³ Тако су сви били спремни – и они у табору северно од града и заседа западно од њега.

Те ноћи Исус Навин сиђе у долину. ¹⁴ Када је цар Аја то видео, он и сва његова војска устадоше рано ујутро, па похиташе из града према Арави, да заподену бој с Израелом. Али цар није знао да му је иза града постављена заседа. ¹⁵ Исус Навин и сви Израелци пустише да их они потерају пред собом, па побегоше према пустињи. ¹⁶ Сву војску из града позваше да крене у потеру за њима и тако је, гонећи Исуса Навина, била одвучена далеко од града. ¹⁷ Ни у Ају ни у Бетелу не остаде ниједан човек – сви су кренули у потеру за Израелцима. Тако су, гонећи Израелце, оставили град отворен.

¹⁸ Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Упери копље које ти је у руци према Ају, јер ћу ти тај град предати у руке.«

И Исус Навин упери копље према Ају. ¹⁹ Чим је тако пружио руку, људи из заседе брзо се дигоше са свога места и потрчаше, па уђоше у град, заузеше га и одмах га запалише.

²⁰ Када су се Ајани осврнули, видеше како се из града диже дим у небо. Али нису могли да побегну ни на коју страну пошто су се Израелци, који су бежали према пустињи, сада окренули против њих. ²¹ Јер, када су Исус Навин и сви Израелци видели да је заседа заузела град и да се из њега диже дим, окренули су се и ударили на Ајане. ²² А и они из града су им пошли у сусрет, па су се Ајани нашли у средини, притешњени од Израелаца са обе стране. Израелци ударише на њих, и ниједан не остаде жив нити побеже.

Слаби и јаки

14 Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима. ² Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће. ³ Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио. ⁴ Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.

⁵ Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. ⁶ Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу. ⁷ Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. ⁸ Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.

⁹ Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ. ¹⁰ Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд. ¹¹ Записано је:

¹² Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.

Исус издан и ухваћен

(Мк 14,43-50; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)

⁴⁷ И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.

⁴⁸ А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«

⁴⁹ И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.

⁵⁰ »Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?«

Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га. ⁵¹ А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.

⁵² Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути. ⁵³ Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела? ⁵⁴ Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?«

⁵⁵ Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили. ⁵⁶ Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.«

Тада га сви ученици оставише и побегоше.