Book of Common Prayer
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.
1 ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам.
Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,
2 да ме као лав не растргну и не одвуку,
а никог да ме избави.
3 ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
– ако сам учинио неправду својим рукама,
4 ако сам злом узвратио пријатељу
или без разлога избавио његовог душманина –
5 нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
нека ми живот угази у земљу
и моју част баци у прашину. Села
6 Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
Дигни се против беса мојих душмана!
Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
7 Нека те окружи скуп народâ,
а ти седи високо над њима –
8 нека ГОСПОД суди народима.
Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
по мојој честитости.
9 Докрајчи зло опаких,
а праведне учврсти,
праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.
10 Мој штит држи Бог,
који спасава људе срца честитог.
11 Бог је праведан судија
и поваздан своју срџбу искаљује.
12 Не покаје ли се човек,
Бог ће свој мач наоштрити,
свој лук натегнути и уперити.
13 Спремиће своје оружје смртоносно,
своје стреле запалити.
14 Ево, ко зачне зло
и невољом затрудни,
лаж рађа.
15 Ко рупу копа и продуби је,
сâм пада у јаму коју је ископао.
16 Невоља коју је изазвао
о његову главу се обија,
његово насиље на његово теме силази.
17 Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.
Деоба земље источно од Јордана
(5. Мојс 3,12-22)
32 Рувимовци и Гадовци, који су имали много стоке, видеше да су земље Јаазер и Гилад погодне за стоку, 2 па дођоше Мојсију и свештенику Елеазару и поглаварима заједнице и рекоше: 3 »Атарот, Дивон, Јаазер, Нимра, Хешбон, Елале, Севам, Нево и Беон – 4 ова земља коју је ГОСПОД покорио пред израелском заједницом – погодни су за стоку, а ми, твоје слуге, имамо стоке. 5 Учини нам милост«, рекоше, »дај нама, твојим слугама, ову земљу у посед. Не терај нас да прелазимо реку Јордан.«
6 »Зар ви да седите овде док ваша сабраћа иду у рат?« упита Мојсије Гадовце и Рувимовце.
16 Тада му они приђоше и рекоше: »Хтели бисмо овде да саградимо торове за своју стоку и градове за своју нејач. 17 Тада ћемо бити спремни да наоружани идемо испред Израелаца док их не доведемо на њихово место. За то време ће наша нејач живети у утврђеним градовима, заштићена од становника ове земље. 18 И нећемо се враћати својим кућама док сваки Израелац не запоседне своје наследство. 19 И нећемо имати наследство с њима с оне стране реке Јордан, јер нам је наследство пало у део с ове, источне стране.«
20 На то им Мојсије рече: »Урадите тако. Наоружајте се пред ГОСПОДОМ за бој, 21 пређите преко реке Јордан и борите се пред ГОСПОДОМ док он пред собом не истера своје непријатеље. 22 Када земља буде покорена пред ГОСПОДОМ, моћи ћете да се вратите и бићете ослобођени своје обавезе према ГОСПОДУ и према Израелу, а ова земља ће бити ваш посед пред ГОСПОДОМ. 23 Али, ако тако не урадите, згрешићете против ГОСПОДА и будите сигурни да ће вас ваш грех стићи. 24 Саградите градове за своју нејач и торове за своја стада, али урадите оно што сте обећали.«
25 Гадовци и Рувимовци рекоше Мојсију: »Ми, твоје слуге, урадићемо као што нам ти, господару, заповедаш. 26 Наша нејач и жене, наша стока и друге животиње остаће овде у градовима Гилада, 27 а ми, твоје слуге, сви наоружани за бој, прећи ћемо преко да се боримо пред ГОСПОДОМ, баш као што ти кажеш, господару.«
26 Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас. 27 А Онај који испитује срца зна тежњу Духа – да се по Божијој вољи заузима за свете.
28 Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле[a], оних који су позвани по његовом науму. 29 Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом. 30 Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.
Седам прекора учитељима закона и фарисејима
(Мк 12,38-40; Лк 11,37-52; 20,45-47)
23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: 2 »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу. 3 Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине. 4 Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.
5 »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије[a] и продужују ресе на одећи. 6 Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама, 7 да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.
8 »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа. 9 И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. 10 Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа. 11 А највећи међу вама нека вам буде служитељ. 12 Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International