Book of Common Prayer
1 Крај река вавилонских
седели смо и плакали
Сиона се сећајући.
2 Тамо смо своје лире повешали о врбе.
3 Јер, тамо они који су нас засужњили
затражише од нас да певамо,
наши мучитељи затражише да се радујемо:
»Певајте нам неку песму сионску!«
4 Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?
5 Ако те заборавим, Јерусалиме,
нека моја десница заборави да свира.
6 Нека ми се језик залепи за непце
ако те се не будем сећао,
ако ми Јерусалим не буде радост највећа.
7 Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима
едомски народ викао:
»Срушите, до темеља га срушите!«
8 Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта,
благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,
9 благо оном ко твоју одојчад
дограби и смрска је о стену.
Давидов.
1 Благословен ГОСПОД, Стена моја,
који ми руке увежбава за борбу, а прсте за рат.
2 Он је моја љубав и тврђава,
моје утврђење високо и избавитељ,
мој штит иза ког се склањам.
Он ми народе потчињава.
3 Шта је човек, ГОСПОДЕ, да ти је до њега стало,
син човечији, да о њему мислиш?
4 Човек је као дашак,
његови дани као сенка која нестаје.
5 Своја небеса нагни, ГОСПОДЕ, и сиђи,
планине додирни, и задимиће се.
6 Севни муњом и моје непријатеље распрши,
своје стреле одапни и створи пометњу међу њима.
7 Посегни руком са висина,
истргни ме и избави из силних вода,
из руку туђинаца,
8 чија уста говоре лажи,
чија се десница лажно заклиње.
9 Певаћу ти нову песму, Боже,
свирати ти на харфи од десет жица.
10 Ти царевима дајеш победу,
ти свог слугу Давида истржеш испод мача погубног.
11 Истргни ме и избави из руку туђинаца,
чија уста говоре лажи,
чија се десница лажно заклиње.
12 Нека нам синови буду као биљке које у својој младости нарасту,
а наше кћери као стубови исклесани да палату украсе.
13 Нека нам амбари буду пуни сваковрсног жита,
нека нам овце испуне ливаде
хиљадама својих јагањаца,
14 нека су нам говеда угојена[a].
Нека нико не проваљује кроз зидине,
нека нико не буде засужњен,
нека не буде кукњаве на нашим улицама.
15 Благо народу коме је тако,
благо народу чији Бог је ГОСПОД.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Силно си велик, ГОСПОДЕ, Боже мој.
У сјај и величанство си обучен,
2 светлошћу као плаштом огрнут.
Небеса разастиреш као завесу,
3 на водама над небом полажеш греде
својих горњих одаја.
Од облакâ правиш своја кола
и на крилима ветра путујеш.
4 Ветрове чиниш својим гласницима,
огњене пламенове својим слугама.
5 Земљу си на њене темеље поставио –
довека се неће пољуљати.
6 Океаном[a] си је покрио као одећом,
воде су стајале над планинама.
7 Ти запрети водама, и оне побегоше,
на звук твога грома хитро утекоше.
8 Уздигоше се планине, спустише долине
до места које си им одредио.
9 Водама си поставио границу
коју не смеју да пређу,
да више не прекрију земљу.
10 Ти воде из изворâ изливаш у кланце.
Између планина теку
11 и сваку дивљу животињу поје.
Дивљи магарци гасе жеђ,
12 крај њих се гнезде птице
и певају међу гранама.
13 Из својих горњих одаја планине натапаш,
земља је пуна плодова твог труда.
14 Ти чиниш да расте трава за стоку
и биљке које служе човеку,
да добије храну из земље:
15 вино, које човеку радује срце,
уље, да му лице засија,
и хлеб, који му снажи тело[b].
16 Сите се стабла ГОСПОДЊА,
кедрови либански, које је засадио.
17 На њима врапци свијају гнезда,
рода свој дом на боровима.
18 Високе планине уточиште су дивокозама,
хридине даманима.
19 Ти чиниш да месец одређује времена,
сунце зна када да зађе.
20 Ти донесеш таму, и ноћ падне,
кад све шумске животиње излазе,
21 лавови ричу за пленом
и своју храну траже од Бога.
22 Сунце изађе, и оне се окупе
и по својим јазбинама полежу.
23 Тада човек иде на посао,
на свој рад до вечери.
24 Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ!
Сва си их учинио у мудрости.
Пуна је земља твојих створења.
25 Ено мора, големог и широког,
које врви од створења безбројних,
бића малих и великих.
26 По њему плове лађе,
у њему је левијатан,
кога си створио да се у њему игра.
27 Сви ови на тебе чекају
да им храну даш на време.
28 Ти им је дајеш,
и они је сабиру,
руку отвараш,
и они се добрима сите.
29 Своје лице сакријеш,
и они се уплаше,
дах им одузмеш, и они угибају
и у прах се враћају.
30 Ти свој дах пошаљеш,
и други се стварају,
и тако обнављаш лице земље.
31 Нека Слава ГОСПОДЊА остане довека!
Нека се радује ГОСПОД у својим делима!
32 Он земљу погледа, и она задрхти,
планине дотакне, и оне се задиме.
33 Док сам жив, ГОСПОДУ ћу певати,
псалме му певати све док ме буде.
34 Нека му моје мисли буду миле!
У ГОСПОДУ ћу се радовати.
35 Нека грешници нестану са земље
и нека више не буде опаких.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Алилуја!
12 Валаам одговори Валаку: »Зар нисам рекао гласницима које си ми послао: 13 ‚Да ми Валак дâ и своју палату пуну сребра и злата, не бих од своје воље могао да учиним ништа, ни добро ни зло, да прекршим ГОСПОДЊУ заповест. Морам да кажем само оно што ГОСПОД каже.‘? 14 Сада се враћам своме народу, али хајде да те упозорим на то шта ће овај народ да учини с твојим народом у данима који долазе.«
15 Онда изрече своје пророштво:
»Пророштво Валаама сина Веоровог,
пророштво онога чије око види јасно,
16 пророштво онога који Божије речи чује,
који има знање од Свевишњега,
који виђење од Свесилнога има,
који ничице пада,
а очи му се отварају:
17 Видим га, али не сада;
гледам га, али издалека.
Из Јакова ће изаћи звезда,
из Израела ће се дићи жезло.
Моаву ће смрскати главе,
темена свим Шетовим синовима.
18 Едом ће бити освојен,
Сеир ће освојити непријатељи,
а Израел ће постати силан.
19 Из Јакова ће изаћи владар
и уништити преживеле из Ира.«
20 Онда Валаам виде Амалека и изрече своје пророштво:
»Амалек је био први међу народима,
али пропаст ће му бити крај.«
21 Онда виде Кенејце и изрече своје пророштво:
»Боравиште ти трајно,
гнездо ти свијено на литици.
22 Али изгореће, Каине,
када те Ашур засужњи.«
23 Онда изрече и ово пророштво:
»Авај, ко ће да преживи када Бог то учини?
24 Лађе ће доћи с обала Китима
и потлачити Ашура, потлачити Евера.
Али и њих ће стићи пропаст.«
25 Потом Валаам устаде и врати се кући, а Валак оде својим путем.
Будућа слава
18 Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. 19 Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. 20 А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади 21 да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.
22 Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. 23 Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. 24 Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? 25 Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.
Васкрсење мртвих
(Мк 12,18-27; Лк 20,27-40)
23 Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 24 »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘[a]
25 »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату. 26 Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог. 27 А после свих умрла је и жена. 28 Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«
29 »У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу. 30 О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 31 Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих: 32 ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘(A)? Бог није Бог мртвих, него живих.«
33 Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.
Највећа заповест
(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)
34 Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35 а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: 36 »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«
37 А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘(B) 38 То је прва и највећа заповест. 39 А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘(C) 40 Цео Закон и Пророци засновани су на[b] овим двема заповестима.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International