Book of Common Prayer

Хвалоспев. Давидов.

Бронзана змија

⁴ Да би заобишли Едом, Израелци од горе Хор кренуше путем који води ка Црвеном мору.

Али народ путем постаде нестрпљив, ⁵ па су говорили против Бога и против Мојсија: »Зашто сте нас извели из Египта да помремо у пустињи? Нема хлеба, нема воде, а ова бедна храна нам се гади!«

⁶ Тада ГОСПОД посла змије отровнице међу њих. Уједале су народ, па многи Израелци умреше.

⁷ Народ дође Мојсију и рече: »Згрешили смо кад смо говорили против ГОСПОДА и против тебе. Помоли се ГОСПОДУ, да уклони змије од нас.«

Мојсије се помоли за народ, ⁸ а ГОСПОД му рече: »Направи змију отровницу и стави је на мотку. Кога год уједе змија, а он погледа у змију на мотки, остаће жив.«

⁹ Тако Мојсије направи бронзану змију и стави је на мотку. Кога год би после тога ујела змија, погледао би у ону бронзану и остао жив.

Победа над царевима Сихоном и Огом

(5. Мојс 2,26-3,11)

²¹ Израел посла гласнике Сихону, цару Аморејаца, с поруком: ²² »Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо скретати у њиве или винограде, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом док не прођемо кроз твоје подручје.«

²³ Али Сихон не хтеде да пусти Израелце да прођу кроз његово подручје, него окупи сву своју војску и изађе у пустињу против њих. Када је стигао до Јахаца, нападе Израелце. ²⁴ Израелци га победише мачем и запосеше његову земљу од кланца Арнона до потока Јабока, али само до Амонаца, јер је овима граница била утврђена. ²⁵ Израелци заузеше све градове Аморејаца, укључујући Хешбон и сва насеља око њега, и настанише се у њима. ²⁶ Хешбон је био престоница Сихона, цара Аморејаца, који је напао ранијег цара Моава и заузео сву његову земљу све до Арнона. ²⁷ Зато песници кажу:

³¹ Тако су се Израелци настанили у земљи Аморејаца. ³² Након што је Мојсије послао људе да извиде Јаазер, Израелци заузеше насеља око њега и истераше Аморејце који су тамо били. ³³ Онда се окренуше и пођоше горе путем према Башану, а Ог, цар Башана, и сва његова војска изађоше да их нападну код Едреја.

³⁴ ГОСПОД рече Мојсију: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«

³⁵ И они га поразише, заједно с његовим синовима и свом његовом војском, не оставивши ниједног преживелог, па запосеше његову земљу.

¹² И многи од њих повероваше, а тако и многе угледне Гркиње и немали број Грка.

¹³ Када су Јудеји из Солуна дознали да Павле и у Верији објављује Божију реч, дођоше, па и тамо подјарише и узбунише народ. ¹⁴ Тада браћа одмах послаше Павла у приморје, а Сила и Тимотеј остадоше у Верији. ¹⁵ Пратиоци одведоше Павла у Атину, па, примивши заповест за Силу и Тимотеја да што брже дођу к њему, одоше.

У Атини

¹⁶ Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола. ¹⁷ Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли. ¹⁸ Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи – епикурејци и стоици.

Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?«

А други: »Изгледа да објављује туђе богове« – пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу.

¹⁹ Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш? ²⁰ Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.«

²¹ А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости.

²² Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. ²³ Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем.

²⁴ »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, ²⁵ нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. ²⁶ Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, ²⁷ да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. ²⁸ ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘

²⁹ »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. ³⁰ Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, ³¹ пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«

³² Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«

³³ Тако Павле оде од њих. ³⁴ Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.

Исус исцељује згрчену жену у суботу

¹⁰ Једне суботе је Исус учио народ у некој синагоги. ¹¹ А тамо је била и једна жена која је осамнаест година имала духа који је изазивао болест. Била је згрчена и никако није могла да се сасвим исправи.

¹² Када ју је Исус видео, позва је к себи, па јој рече: »Жено, ослобођена си своје болести.«

¹³ Онда положи руке на њу, и она се одмах исправи и поче да слави Бога.

¹⁴ А старешина синагоге је био огорчен што Исус лечи у суботу, па рече народу: »Има шест дана када се ради. Зато у те дане долазите да се лечите, а не у суботу.«

¹⁵ Тада му Господ рече: »Лицемери! Зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не изводи га да га напоји? ¹⁶ Па зар ову Авраамову кћер, коју је Сатана осамнаест година држао везану, није требало ослободити тих окова у дан суботњи?«

¹⁷ Када је то рекао, сви његови противници се постидеше, а сав народ се радовао због свих дивних дела која је учинио.