Book of Common Prayer
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
14 Јер, он зна како смо саздани,
сећа се да смо прах.
15 А човек – његови дани су као трава.
Као пољски цвет цвета,
16 ветар преко њега пређе, и нема га,
и више га се не сећа његово место.
17 А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности
на онима који га се боје
и његова праведност на деци њихове деце,
18 на онима који се држе његовог Савеза
и сећају се да његове налоге извршавају.
19 ГОСПОД је свој престо поставио на небесима
и његово царство влада над свима.
20 Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели,
који чините како вам он каже
и његовој речи се покоравате.
21 Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове,
ви његове слуге које његову вољу извршавате.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Најава рођења Јована Крститеља
5 У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак. 6 Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе. 7 Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године.
8 Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда, 9 паде на њега коцка – по свештеничком обичају – да уђе у Господњи Храм и запали кâд. 10 А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу.
11 Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника. 12 Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх.
13 Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован. 14 Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди, 15 јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби. 16 Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу 17 и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника – да припреми Господу народ спреман.«
18 Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.«
19 »Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест. 20 А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.«
21 А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму. 22 Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем.
23 Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International